Zaposleni nekoliko banaka kontaktirali su Sindikat finansijskih organizacija Srbije žaleći se da rade prekovremeno, da je to neplaćeni rad, tražeći savet kako da postupe kada dobiju zahteve (uglavnom usmene) od svojih pretpostavljenih da rade duže od zakonom utvrđenog radnog vremena. Podsećamo: puno radno vreme, ujedno i maksimalno u toku jedne radne nedelje od 5 dana iznosi 40 radnih sati (član 50 Zakona o radu), ili 8 sati dnevno. Poslodavac ima pravo da, u slučaju povećanog obima posla, zahteva od zaposlenog da ostane i duže od tog vremena, ali ne duže od ukupno 8 sati nedeljno, niti duže od 4 sata dnevno (član 53), s tim što svaki prekovremeni rad mora platiti u iznosu od minimalno 26% od osnovice (član 108).

Tokom kolektivnog pregovaranja neprestano ukazujemo predstavnicima poslodavaca u bankama na to da njihove pojedine radnje predstavljaju direktno kršenje Zakona o radu u delu koji se odnosi na radno vreme. Ipak, mnogi poslodavci ipak teraju zaposlene da rade prekovremeno „kad god se za to ukaže potreba”, tako da oni rade subotom i nedeljom, u danima državnih praznika, a to ne plaćaju. Osam sati rada redovno se produžava za sat-dva-tri, pa i četiri, tako da zaposleni kažu da rade „od jutra do prekosutra”.

U bankama u svetu rad sa klijentima (Public Working Time) traje manje od punog osmočasovnog dnevnog radnog vremena, i uglavnom traje 5 do 7 časova, u zavisnosti od zemlje do zemlje i od banke do banke. Preostalo radno vreme do punog radnog vremena zaposleni koriste za pripremu za rad sa klijentima, odnosno za poslove koje je neophodno obaviti nakon završetka rada sa klijentima (brojanje novca, zatvaranje blagajne, skeniranje i odlaganje dokumentacije i drugo).

Kod nas, međutim,  pre svega u poslovima sa klijentima – u glavnim filijalama, filijalama, poslovnim jedinicama, šalterima, isturenim šalterima – zaposleni uobičajeno rade duže od Zakonom predviđenog radnog vremena, što predstavlja kršenje Zakona o radu i zloupotrebu rada zaposlenih. Naime, banke na osnovu svoje poslovne politike propisuju da se rad sa klijentima obavlja 8 časova dnevno, dok su zaposleni u obavezi da dođu najmanje pola sata pre početka zvaničnog radnog vremena, odnosno u skladu sa internim procedurama koje se odnose na kraj dana i zatvaranje blagajni, ostaju duže od Zakonom predviđenog radnog vremena.  Prekovremeni rad se u bankama ne odražava na visinu zarade zaposlenih – jer im taj rad nije plaćen, ali može imati i vidne posledice po zdravlje zaposlenih, kao i na njihov bračno-porodični status.

Prešlo se preko crvene linije i više niko ne sme da žmuri i da ćuti! Upravo zbog toga je Sindikat finansijskih organizacija Srbije 1. marta uputio dopis svim predsednicima izvršnih odbora banaka, čiji su sindikati članice SFOS-a, koji je u celini objavljen u prilogu teksta pod nazivom SME LI NAKARADNA PRAKSA BITI IZNAD ZAKONA?! To je izazvalo veliku pažnju. Posle obavljene ankete po bankama i saznanjima o postupanju poslodavaca nakon dopisa, Sindikat finansijskih organizacija Srbije je 19. aprila poslao drugi dopis.

Pozivajući se na dopis iz marta, u novom je jasno navedeno da će po prijemu odgovora od poslodavaca, ili ako on izostane, a nakon izvršene provere stanja u bankama po pitanju radnog vremena,  Sindikat finansijskih organizacija Srbije biti prinuđen da odmah posle proteka predstojećih praznika, a najkasnije do 15. maja 2013. godine, prijavi Narodnoj banci Srbije i Inspektoratu rada one banke koje i dalje zloupotrebljavaju radno vreme zaposlenih, radi obavljanja neposrednog uvida i provere poštovanja primene Zakona o radu.  Sindikat finansijskih organizacija Srbije će takođe objaviti i spisak banaka koje krše Zakon o radu u kojima ne poštuju osnovna prava zaposlenih. NEĆE NAKARADNA PRAKSA BITI IZNAD ZAKONA!

Naknadna informacija:

Sindikat finansijskih organizacija Srbije je u skladu sa članom 268 i 269 Zakona o radu podneo 1. jula prijavu Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Vlade Republike Srbije - Inspektoratu rada sa zahtevom da izvrši neposredni inspekcijski nadzor kod poslodavca Alpha Bank Srbija a.d. Beograd zbog nepoštovanja odredbe člana 50 Zakona o radu koja se odnosi na radno vreme zaposlenih. Naime, poslodavac Alpha Bank Srbija a.d. Beograd nije ispunio dato obećanje od strane predstavnika tog poslodavca da će od 1.7.2013. godine prilagoditi radno vreme u skladu sa Zakonom o radu. Nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u nadležnosti je Inspektorata rada.

Poslodavcu Privredna banka Beograd a.d. Beograd upućeno je od strane Sindikata finansijskih organizacija Srbije poslednje upozorenje. U slučaju da se poslodavac Privredna banka Beograd a.d. Beograd ogluši na to upozorenje, 15. jula biće podneta prijava Inspektoratu rada i protiv tog poslodavca.

Istog dana će o ponašanju ovih banaka biti obaveštena i Narodna banka Srbije.

*****

 U vezi radnog vremena za rad zaposlenih sa klijentima banaka u njihovim glavnim filijalama, filijalama, ekspoziturama i šalterima, Zakon o radu poštovale su i poštuju banke:

Nakon dopisa Sindikata finansijskih organizacija Srbije i upozorenja o kršenju Zakona o radu u delu radnog vremena u radu sa klijentima, radno vreme sa Zakonom o radu usaglasile su banke:

I pored svih urgencija, jedna banka i dalje krše Zakon o radu. Sindikat finansijskih organizacija Srbije će preduzeti neophodne radnje da bi doveo do zaštite prava zaposlenih (prijava Narodnoj banci Srbije i Inspektoratu rada) u toj banci,  a to je:

      Privredna banka Beograd a.d. Beograd

Pozivamo sve naše članove i zaposlene u bankama u kojima su organizovane sindikalne organizacije, koje su članice SFOS-a, da nas informišete o činjenicama koje se odnose na poštovanje, ili nepoštovanje Zakona o radu i potpisanih kolektivnih ugovora kod poslodavaca. Jedino na osnovu pravovremenih informacija, SFOS će biti u prilici da reaguje na odgovarajući način.

Republički odbor Sindikata finansijskih organizacija je na sednici održanoj 17. maja, pored drugih tačaka, razmatrao i odziv banaka na inicijativu SFOS-a da radno vreme u bankama usaglase sa Zakonom o radu, i to tako da:

(1) ako je neophodan rad sa klijentima u trajanju od 8 časova, da preostalo vreme koje zaposleni provedu na radu bude tretirano u skladu sa članom 53 Zakona o radu kao prekovremeni rad i da u skladu sa tim budu plaćeni, uz poštovanje zakonskog ograničenja ukupnog fonda časova prekovremenog rada nedeljno;

(2) ako nije neophodan rad sa klijentima u trajanju od 8 časova, da banke prilagode radno vreme koje imaju za rad sa klijentima zakonskom dnevnom radnom vremenu zaposlenih od 8 časova, na taj način što će vreme za rad sa klijentima biti kraće od 8 časova, odnosno da se u preostalom vremenu do punog radnog vremena od 8 časova omogući nesmetano obavljanje radnih aktivnosti u vezi pripreme za rad sa klijentima, kao i po završetku rada sa klijentima.

Na sednici je izraženo zadovoljstvo zato što je veći broj banaka pozitivno prihvatio ovu inicijativu. Par banaka, ipak, nije...

Usvojen je zaključak da Sindikat finansijskih organizacija Srbije pošalje pojedinačne dopise predsednicima izvršnih odbora tih banaka i da ih informiše o tome da će, ako banke nastave sa nepoštovanjem Zakona o radu,  SFOS bez odlaganja 1. juna 2013. godine prijaviti Narodnoj banci Srbije i Inspektoratu rada te banke, radi obavljanja neposrednog uvida i provere poštovanja primene Zakona o radu. SFOS će takođe objaviti i imena banaka koje krše Zakon o radu i u kojima ne poštuju osnovna prava zaposlenih.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije već duže vreme dobija pritužbe od svojih članova, ali i od zaposlenih koji nisu članovi Sindikata da poslodavci u bankarskom sektoru Srbije ne poštuju Zakon o radu u delu koji se odnosi na radno vreme.

Zakon o radu u članu 50 predviđa: „Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Opštim aktom može se utvrditi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova.“ Istim zakonom je takođe predviđeno da je na zahtev poslodavca zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena, ali u tačno predviđenim slučajevima, i to slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

U bankama, pre svega u delu poslova koji se odnose na rad sa klijentima – u glavnim filijalama, filijalama, poslovnim jedinicama, šalterima, isturenim šalterima – zaposleni uobičajeno rade duže od Zakonom predviđenog radnog vremena, što predstavlja kršenje Zakona o radu i zloupotrebu rada zaposlenih.

Naime, banke na osnovu svoje poslovne politike i pratećih odluka propisuju da se rad sa klijentima obavlja u trajanju od 8 časova dnevno, a da su zaposleni u obavezi da dođu najmanje pola sata pre početka zvaničnog radnog vremena, odnosno u skladu sa internim procedurama koje se odnose na kraj dana i zatvaranje blagajni, ostaju duže od Zakonom predviđenog radnog vremena, često i jedan do dva sata duže, pa čak i duže od toga.

U bankama u svetu rad sa klijentima traje manje od osmočasovnog dnevnog radnog vremena, i to, u zavisnosti od zemlje do zemlje i od banke do banke uglavnom se obavlja u dužini od 5 do 7 časova. Preostalo radno vreme zaposleni koriste za pripremu za rad sa klijentima, odnosno za poslove koje je neophodno obaviti nakon završetka rada sa klijentima (brojanje novca, zatvaranje blagajne, skeniranje i odlaganje dokumentacije i drugo).

Prekovremeni rad se u bankama ne odražava na visinu zarade zaposlenih – jer im taj rad nije plaćen, ali može imati i vidne posledice po zdravlje zaposlenih, kao i na njihov bračno-porodični status.

Nedavno objavljene zvanične studije iz više zemalja u svetu dokazuje da zaposleni koji rade više od 8 sati dnevno imaju veći rizik zapadanja u depresiju. Međutim, postoje i drugi indikatori koji povezuju preterani rad i ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su smanjen kvalitet spavanja, koji utiče na imunološki status organizma, na uvećan rizik za širok raspon kardioloških problema, uključujući bolesti srca, srčani udar i visoki krvni pritisak. Prekovremeni rad je primarni izvor stresa u životu zaposlenih. Tu su i problemi sa vidom zbog neumerenog korišćenja kompjutera, zatim loši efekti na mozak povezani sa rizikom od mentalnih poteškoća ili čak demencije, kao i mogući negativni efekti na kognitivne performanse nakon dugačkog perioda prekovremenog rada. Naučno je dokazano da je prekovremeni rad štetan poput pušenja, a osobe koje rade više od 55 časova tokom nedelje imaju znatno lošije pamćenje i moždane funkcije. Radi opšteg zdravlja svojih zaposlenih, poslodavci bi ipak trebali da uzmu u obzir ravnotežu između posla, s jedne strane, i zdravlja i privatnog života zaposlenih, s druge strane.

Ako je u banci kojom rukovodite zvanično radno vreme za rad sa klijentima 8 časova, ovim dopisom, u ime Sindikata finansijskih organizacija Srbije predlažem da zvanično radno vreme prilagodite Zakonu o radu, i to na način da:

(1) ako je u skladu sa poslovnom politikom Banke neophodan rad sa klijentima u trajanju od 8 časova, da preostalo vreme koje zaposleni provedu na radu bude tretirano u skladu sa članom 53 Zakona o radu kao prekovremeni rad i da u skladu sa tim bude plaćen, uz poštovanje zakonskog ograničenja ukupnog fonda časova prekovremenog rada nedeljno;

(2) ako nije neophodan rad sa klijentima u trajanju od 8 časova, da prilagodite radno vreme koje Banka ima za rad sa klijentima zakonskom dnevnom radnom vremenu zaposlenih od 8 časova, na taj način što će vreme za rad sa klijentima biti manje od 8 časova, odnosno da se u preostalom vremenu do zvaničnog radnog vremena od 8 časova omogući nesmetano obavljanje radnih aktivnosti u vezi pripreme za rad sa klijentima, kao i po završetku rada sa klijentima.

Uvereni smo da ćete prihvatiti jedan od naših predloga i da ćete, ako to do sada nije učinjeno, rad zaposlenih u Banci usaglasiti sa odredbama Zakona o radu.

Ukoliko Sindikat finansijskih organizacija Srbije nakon ovog dopisa bude i dalje dobijao pritužbe zaposlenih u vezi radnog vremena, bićemo prinuđeni, polazeći od naše osnovne obaveze da pratimo poštovanje primene Zakona o radu, da banku kojom rukovodite prijavimo Narodnoj banci Srbije i Inspektoratu rada, radi obavljanja neposrednog uvida i provere poštovanja primene Zakona o radu.

Milan Alempijević

Predsednik Sindikata finansijskih organizacija Srbije