Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije je objavilo detaljna objašnjenja prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja.

Upućen je apel poslodavcima da, ukoliko to moguće, zaposlenima organizuju rad od kuće. Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja rade od kuće, imaju pravo na zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu. Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način. U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.

Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama. Tu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca, ukazalo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Po preporuci „poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza“. Zaposlenima koji su u takvoj situaciji neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenog.

Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.

Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.

Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, ima pravo na naknadu zarade. Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje. Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa. Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih on nije mogao da dostavi.

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade. Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu. Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Radnici se podsećaju da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na "prinudni godišnji odmor" u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa zakonom. U tom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, koja ne može biti manja od minimalne zarade. Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.

Ukazano je i da Zakonom o radu nije utvrđena visina naknade zarade za vreme prekida rada, do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica. Naknada se utvrđuje i isplaćuje u visini koja je utvrđena kolektivnim ugovorom/pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade, odnosno u visini od 100 odsto zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i u nekim drugim prilikama. Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), ali samo na zahtev zaposlenog.

Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak, mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.

U saopštenju se podseća da se visina otpremnine utvrđuje kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Istaknuto je i da pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme, koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.

Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.

eAdrese: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. / Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. | telefon: 0800/300-307 (besplatan poziv).

Sindikat finansijskih organizacija Srbije izražava zabrinutost zbog pandemije korona virusa i posledica po radnike, jer su mnogi naši članovi u direktnom kontaktu sa klijentima, odnosno korisnicima usluga i, kao takvi, u riziku od zaraze i prenošenja zaraze na druge. Zato je neophodno da se postaramo da njihovo zdravlјe i bezbednost budu na prvom mestu.

U posebnom saopštenju Vlade Republike Srbije nakon proglašenog vanrednog stanja zbog koronavirusa napomenuto je da vanredno stanje ne znači da prestaje rad u privredi, privatnom i javnom sektoru. Vlada preporučuje poslodavcima da proces rada organizuju tako da svi koji to mogu rade od kuće. Ako rad od kuće nije moguć, proces rada treba organizovati tako da se strogo poštuju sve higijensko-tehničke mere za sprečavanje širenja zaraze (ograničen broj ljudi u prostoriji, korišćenje zaštitnih maski i slično). Veoma je važno da u ovom trenutku pokažemo solidarnost i zbog toga Vlada apeluje na poslodavce da se ponašaju odgovorno i imaju neophodno razumevanje za svoje zaposlene. Ovo se posebno odnosi na građane čija deca prestaju da idu u vrtiće i škole.

Prema informacijama kojima SFOS raspolaže, većina banaka i osiguravača je donela odluku da svuda gde postoje tehničke mogućnosti zaposleni obavljaju posao od kuće. SFOS podržava te odluke i podvlači da su poslodavci u tim slučajevima u obavezi da isplaćuju naknadu zarade u punom iznosu, kao i kada se posao obavlja u poslovnim prostorijama poslodavca.

SFOS poziva sve poslodavce da primene principe prevencije i sprovedu sve adekvatne mere da zaštite zdravlјe radnika na radnom mestu. S tim u vezi, neophodno je obezbediti da svi radnici koji imaju simptome ili koji su u karantinu mogu da odu na odsustvo bez bojazni da će izgubiti posao ili prihod.

SFOS očekuje da Vlada Republike Srbije donese odgovarajuća akta kojim bi se na osnovu člana 117 Zakona o radu utvrdila naknada zarade u visini od 100% zarade koju su ostvarili za pretnodnih 12 meseci za zaposlene koji su obuhvaćeni Merama Vlade za sprečavanje širenja i suzbijanja korona virusa (za vreme trajanja karantina, lečenja i drugo).

Zakonom o radu u članu 117 utvrđeno je da: „Zaposleni ima pravo na odgovarajuću naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca do kojeg je došlo zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.“

Na osnovu naveden odredbe Zakona o radu, a u cilju jednoobraznog uređivanja isplate naknade zarade za zaposlene obuhvaćene Merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanja korona virusa, pre svega za zaposlene kojima je određena obavezna mera karantina, neophodna je naknada zarade u visini od 100% zarade, kako je prethodno navedeno, uključujući i sprovođenje sličnih mera i u privatnom sektoru, u onim delatnostima čiji su zaposleni upućeni na intezivne kontakte sa stanovništvom, kao što je slučaj u delatnosti pružanja finansijskih usluga.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije svoje aktivnosti obavlja držeći se načela: solidarnost = ključ uspeha, a trenutna situacija zahteva potpuno poštovanje i primenu tog načela, tako da ćemo obustaviti održavanje sednica organa dok traje vanredno stanje, dok predsednik i stručna služba SFOS-a nastavljaju da redovno obavljaju svoje obaveze.

U ime Sindikata finansijskih organizacija Srbije i u svoje ime želim vam ličnu i porodičnu sreću, zdravlje i uspeh u Novoj 2020. godini, kao i sigurnost posla i dostojanstvene uslove rada i zarade.

To je godina u kojoj očekujemo razrešenje pitanja kojim će putem dalje ići i nastaviti da radi Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOS, koje su teme koje će biti prioritetne i ko će ubuduće voditi naš granski sindikat. Odgovor će zavisiti od toga da li ste zadovoljni pozicijom i rezultatima našeg sindikata, ali i da li ste i vi nešto lično učinili da budemo konkretniji, efikasniji i ubedljiviji?

Verujemo da će mladi, koji polako preuzimaju vodeće uloge u organizacijama sindikata – našim članicama imati pravi odgovor na mnogobrojne izazove sa kojima se suočavamo u sektoru finansija, u sektoru koji je tradicionalno prvi na udaru promena u sferi rada.

Iskreno se nadamo i želimo da u novoj godini Konfederaciji slobodnih sindikata - KSS, čiji je je jedan od osnivača i SFOS, konačno bude omogućeno da postane deo Socijalno-ekonomskog saveta i time, sa punim pravom, preuzme punu ulogu aktivnog učesnika u socijalnom dijalogu u Republici Srbiji i da bude glas radnika koje predstavlja i zastupa, čime će, verujemo, biti otklonjen i deo razloga za postojanje ravnodušnosti i odsustva empatije i solidarnosti među našim članicama i članovima.

Predsednik Sindikata finansijskih organizacija Srbije Milan Alempijević

Pored sticanja novih znanja i obogaćivanja sindikalnog iskustva i prakse, međunarodni skupovi na kojima u organizaciji Međunarodne organizacije rada, UNI Global Union – UNI Evropa finansije i Evropske konfederacije sindikata učestvuju predstavnici Sindikata finansijskih organizacija Srbije - SFOS, posebno bogatstvo čine prijateljstva koja započinju na tim okupljanjima.

Na osnovu jednog takvog prijateljstva, koje je izgradio predsednik Mreže mladih SFOS-a Dušan Vasović u okviru sindikalnih skupova mladih Evrope, u Beogradu je od 18. do 20. novembra 2019. godine boravio predsednik Sindikata UniCredit banke, član Skupštine Sindikata banaka Poljske i član regionalnog komiteta UNI Evropa finansije Krištof Gavorski.

U sedištu Konfederacije slobodnih sindikata - KSS održan je 19. novembra sastanak, na kome su, u odsustvu predsednika SFOS-a Milana Alempijevića, domaćini bili koordinator SFOS-a za međunarodnu saradnju Slobodan Mihajlović i predsednik Mreže mladih SFOS-a Dušan Vasović, a uz aktivno učešće predsednika KSS-a Ivice Cvetanovića.

Domaćini su upoznali gosta sa istorijom i trenutnom situacijom u radu, kao i sa problemima sa kojima se Sindikat finansijskih organizacija Srbije susreće u radu. Sa posebnom pažnjom je diskutovano o planovima za sledeću, 2020. godinu (i naredne godine) za osnaživanju SFOS-a i pridobijanju novih članica i članova u saradnji sa kolegama iz UNI Global Union – UNI Evropa finansije.

Gosta je posebno zanimalo trenutno stanje u okviru socijalnog dijaloga u Srbiji, o čemu je podrobne informacije dobio od predsednika KSS-a Ivice Cvetanovića. U otvorenoj diskusiji izvršena je uporedna analiza, po tom pitanju, za Poljsku i Srbiju.

Krištof Gavorski je domaćinima pokazao prezentaciju Sindikata UniCredit banke u Poljskoj i informisao je o aktivnostima tog sindikata, sa posebnim osvrtom na veoma kvalitetnu saradnju sa UNI Evropa finansije i njihovu značajnu podršku.

Zaključak učesnika ovog sastanka je da je ovo tek prva poseta, odnosno prvi korak na putu jačanja bližih odnosa saradnje između sindikalaca u sektoru finansija Poljske i Srbije i da će tokom sledećih susreta biti konkretizovana ciljevi i sadržina te saradnje.

Deset procenata svetskog radništva s najvećim platama zarađuje 48,9% ukupnog svetskog dohotka, a 80% radnika na svetskom nivou zarađuje svega 31% ukupnog svetskog dohotka, pokazuju podaci iz najnovijeg istraživanja Međunarodne organizacije rada (MOR). Rezultati istraživanja MOR-a predstavljaju prvu procenu nejednakosti u dohotku od rada na globalnom nivou.

Nejednakosti unutar država su i dalje u porastu, a istraživanje je pokazalo da je povećanje udela 5% najbogatijih unutar države povezano sa opadanjem udela ostatka stanovništva. Ponovo je dokazano da neoliberalne dogme prema kojima od „efekta prelivanja“ (trickle-down) koristi imati svi, nemaju utemeljenost u stvarnom svetu. Prosečna zarada 50% procenata radnika sa nižim platama iznosi svega 198 američkih dolara mesečno.

Dodatno zabrinjava podatak prema kojem su u siromašnijim državama nejednakosti u proseku veće nego u bogatijim. To samo ilustruje koliko je položaj najsiromašnijih u već siromašnim državama nepovoljan. Afričke države Demokratska Republika Kongo, Obala Slonovače, Liberija, Niger i Uganda imaju najmanje jednaku distribuciju dohotka na svetu. Srbija je država sa najvećim nejednakostima u dohotku u Evropi.

U periodu od 2004. do 2017. godine (za koju postoje poslednji raspoloživi podaci) udeo 20% sa najvećim primanjima porastao je sa 51,4% na 53,5% u ukupnim primanjima, dok udeo srednje klase i najsiromašnijih opada. Udeo 20% najsiromašnijih spao je na svega 3,5%, a uzrok tome je rast nejednakosti u državama kao što su Indonezija, Italija, Nemačka, Pakistan, Velika Britanija i SAD.

U navedenim državama javlja se obrazac „hokejaškog štapa“ – srednja klasa i najsiromašniji imaju sve niže prihode, dok prihodi najbogatijih rastu. Ovo se posebno odnosi na Nemačku, SAD i Velika Britanija.

Pored toga, na redovnom zasedanju Međunarodne konferencije rada u Ženevi (juna 2019.) predstavljen je Globalni indeks prava, dokument koji predstavlja prikaz stanja sindikalnih prava širom sveta. Indeks se kreće od 1 do 5+ i znači: 5+ – ne garantuju se sindikalna prava kao posledica nepostojanja vladavine prava; 5 – ne garantuju se prava; 4 – sistematsko kršenje prava; 3 – redovno se krše prava; 2 – kršenje prava se ponavlja; 1 – bez redovnih kršenja prava. Kao i prošle godine, Srbija zauzima neslavno mesto u indeksu 4 koji okuplja zemlje u kojima se sistematski krše sindikalna prava. Izveštaj iznosi opštu ocenu demokratije u krizi, porast kršenja sindikalnih sloboda i prava na globalnom nivou, kao i sve nasilnije metode koje se primenjuju protiv sindikalnih aktivista, fizičko nasilje, hapšenja i ubistva.

Rast globalnih nejednakosti su pored ekoloških problema gorući svetski problem na koji globalne elite – krojači naše sudbine i dalje žmure. Dokle?!

Sindikat finansijskih organizacija Srbije — SFOS je bio domaćin prve plenarne konferencije, održane od 19 do 21. juna 2019. godine u Beogradu u okviru Projekta „Učešće zaposlenih u promenama u radu u okviru finansijskih transnacionalnih grupa: obuka i politika od direktiva Evropske unije do trenutne prakse“ koji je odobrila Evropska komisija Evropske unije, a čiji je nosilac Sindikat osiguranja i finansija Italije (Federazione Italiana Sindicato Assicurazioni Credito — FISAC). Podršku Projektu je pružio i UNI Global Union, UNI Evropa finansije.

Učesnici u Projektu su 24 pridružene organizacije, uključujući i osam transnacionalnih grupa, od kojih je sedam zastupljeno od strane predstavnika njihovih evropskih saveta zaposlenih, a osmu predstavlja pet italijanskih granskih sindikata iz centrala bankarskih grupa, i to: Intesa San Paolo, UniCredit Group, Credit Agricole, BNP-Paribas, Société Générale, Groupama, KBC i Santander, koje su prisutne u svim evropskim zemljama.

Uključivanjem većine evropskih saveta zaposlenih koji su učestvovali i u prethodnom projektu („Evropski saveti zaposlenih i evropske kompanije u sektoru finansija: kako podsticati učešće zaposlenih i predviđanje promene“), FISAC podvlači kontinuitet i praćenje rezultata zajedničkog rada tokom 2016-2017. godine. To važi i za nacionalne granske sindikate u sektoru finansija, između ostalih: FABI/ FIRST/ UILCA/ UNISIN (iz Italije), FO-FEC (iz Francuske), kao i SFOS (iz Srbije).

Učesnici Projekta su i predstavnici Evropskog parlamenta iz Strazbura koji lobiraju za svet rada. Posebno je važno naglasiti da je FISAC prvi put primio zvaničan dopis koji potvrđuje aktivno učešće i Evropske bankarske asocijacije, koja je predstavnik poslodavaca u bankama. Reč je o formalnom pismu „o namerama“, a evropske bankarske asocijacije biće konkretno angažovane u doprinosu implementacije Projekta i pružiće dodatnu motivaciju predstavnicima menadžmenta iz navedenih transnacionalnih grupa da prisustvuju ključnim akcijama i da se uključe u diskusije, kako bi se unapredio program socijalnog dijaloga.

Ovim projektom FISAC posebno povezuje određen broj nacionalnih sindikata, kako bi dobili formalnije predstavljanje svojih zemalja, uključujući šest novih članica: Bugarska, Mađarska, Malta, Rumunija, Slovačka i Slovenija, kao i tri zemlje u procesu pristupanja Evropskoj uniji: Albanija, Srbija i Turska. Predstavnici sindikata iz ovih zemalja su podneli izveštaje o socijalnom dijalogu u svojim zemljama, koji pokazuju velike sličnosti u mnogim problemima, ali i pojedine specifičnosti za svaku od njih. Posebna tema je bila posvećena statusu zaposlenih u Intesa San Paolo grupi.

Brzina promena je najveći izazov za sindikate u finansijskom sektoru, jer deluje kao da se industrijski odnosi i socijalni dijalog kreću između pukog odbrambenog pristupa i istinskih napora da se kroz inovativna znanja i alate zaštite i poboljšaju uslovi rada i osnaže perspektive zapošljavanja. Sve te promene višestruko izazivaju snagu sindikata, a posebno kako organizovati radnike koje ove promene pogađaju, odnosno kako te radnike zaštiti i staviti pod okrilje kolektivnog pregovaranja.

Jednoglasan je zaključak da sindikati moraju da prate izazove koje donose promene, a posebno predstavnici sindikata koji neposredno rade u transnacionalnim finansijskim grupama, u prvoj liniji sudara sa izazovima i u radu sa zaposlenima koje zastupaju.

SFOS su na Konferenciji predstavljali Zorica Mandić, Katarina Čakajac, Dušan Vasović i Slobodan Mihajlović, koji je u funkciji koordinatora za međunarodnu saradnju razgovarao sa šefom UNI Evropa finansije Anđelom di Kristom o budućoj saradnji, na koji način UNI Global Union može da doprinese kvalitetnijem radu SFOS-a i preliminarno je dogovorena poseta predstavnika UNI Evropa finansije za drugu polovinu septembra, kada će u Beogradu ti razgovori biti ozvaničeni sporazumom.

Druga plenarna konferencija — od ukupno tri — biće održana sredinom novembra u Rimu, u Italiji.