Stanje kolektivnog pregovaranja u zemljama V4 grupe (= Višegradska grupa, osnovana 1991. godine u mađarskom gradu Višegradu, koju čine Češka, Slovačka, Mađarska i Poljska), kao i učešće radnika, prava na informisanje i konsultacije bili su u središtu konferencije koja je održana 1. i 2. oktobra 2019. godine u Varšavi, u Poljskoj, privukavši 120 učesnika iz preko 20 sindikalnih organizacija iz cele Evrope.

Konferencija je bila deo zajedničkog projekta UNI Europa i COZZ pod nazivom: „Jačanje predstavljanja radnika iz centralne Evrope u multinacionalnim kompanijama“, koji sufinansira Evropska komisija i koji je deo je inicijativa organizacionog fonda UNI Score, koji u potpunosti finansiraju podružnice Uni Global Union u cilju konkretne podrške rađanju i rastu sindikata u zemljama u kojima je sindikalno organizovanje slabije.

COZZ je nezavisna nevladina organizacija koja uključuje organizatore i predavače sa iskustvom u sindikalnoj kampanji. COZZ je stvoren da podrži revitalizaciju, razvoj i rast sindikata u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj. To se oblikovalo u rad sa partnerskim organizacijama i pružanje podrške kroz programe obuke, strategiju i organizaciju razvoja kapaciteta i udružene napore u organizovanju.

Na konferenciji su učestvovali predstavnici sindikata iz sektora trgovine, finansija i grafike iz Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske, kao i iz Belgije, Bugarske, Estonije, Finske, Hrvatske, Italije, Izraela, Kipra, Letonije, Nemačke, Srbije, Španije, Švedske, Švajcarske, Turske i Velike Britanije.

Tokom dva dana rada, bilo je dosta kvalitetnih diskusija, ocena, kritika i predloga. Šef UNI Graphical Nikola Konstantinou je u diskusiji podvukao da je potrebno više demokratije radničke klase u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i širom Evrope. Nikoleta Kis (KASZ Commerce Mađarska) je dodala da što je važno je da su i aktivnost članova i organizacioni pristup rešenje mnogih problema današnjih sindikata. Jana Šašova (OS JPP finansije Slovačka) je upozorila da je socijalni damping u Evropi veliko pitanje kojim sidnikati moraju da se pozabave transnacionalnom saradnjom i jedinstvom.

U ime domaćina završne konferencije, NSZZ Solidarnosc, Alfred Bujara iz Sindikata trgovine i finansija Poljske je poručio da su sidnikati danas mnogo jači i da je to takođe zahvaljujući zajedničkoj aktivnosti u međunarodnim organizacijama. I ova konferencija je dokaz te snage. Razmena iskustva i činjenica da možemo da preduzmemo zajedničke akcije u Evropi, veoma je važna.

Konferencija je pružila neprocenjivo iskustvo koje se može primeniti u organizaciji i strategijama zastupanja zaposlenih za zaključivanje kolektivnih ugovora, sa zahtevom za poboljšavanje i obezbeđivanje prava zaposlenih, sigurnih zarada i beneficija. Jedinstveni zaključak učesnika ove kvaliteno organizovane konferencije je da se zahvaljujući aktivnostima sindikata uslovi za rad i život poboljšavaju i da sindikati imaju budućnost.

Koordinator Sindikata finansijskih organizacija Srbije za međunarodnu saradnju Slobodan Mihajlović je bio učesnik iz Srbije, i to na osnovu specijalne pozivnice šefa sektora finansija UNI Global Union Anđela di Krista. Ovaj skup je bio dobra prilika za nove biletaralne razgovore sa kolegama i prijateljima iz sindikata sa kojima SFOS ima višegodišnju saradnju, ali i za nove kontakte.

Predstavljajući više od 200 miliona radnika širom sveta, UNI Global Union, Međunarodna konfederacija sindikata i njeni partneri iz sindikata širom sveta pozvali su juče na hitne mere vlada i poslodavaca na krizu izazvanu proglašenjenjem stanja pandemije korona virusa.

U apelu koji je izišao u javnost, koji Sindikat finansijskih organizacija Srbije podržava, naše kolege iz svetskih granskih sindikalnih federacija traže sledeće:

...od vlada da:

(1) održe nivo plata i prošire pravo na bolovanje i socijalnu zaštitu na sve zaposlene, uključujući one zaposlene na neodređeno vreme, zaposlene na privremenim i neformalnim poslovima i radnike na platformama, bez obzira na to kakav je njihov ugovor o radu;

(2) odobre podsticajne investicione programe sa ciljem da podrže privredu i zapošljavanje, zaštite plate, mala i srednja preduzeća i blagostanje zaposlenih;

(3) u saradnji sa multilateralnim finansijskim institucijama rade na povećanju pomoći zemljama koje su osetljivije na pretnje uzrokovane epidemijom korona virusa, utičući da te institucije pomoć pružaju u skladu sa potrebama na terenu i korektno;

...od poslodavaca da:

(1) priznaju sindikate kao sagovornike i sa njima pregovaraju o suprotstavljanju pretnjama koje se nadnose nad zdravlje, radna prava i blagostanje zaposlenih, kao i da u vezi sa tim primene odgovarajuće mere;

(2) se pridržavaju ugovora sa dobavljačima i ispunjavaju svoje dužnosti prema svim radnicima u lancima snabdevanja;

(3) uključe radničke predstavnike u proces otkrivanja, sprečavanja i ublažavanja posledica epidemije, kao i u aktivnosti vezane za procenu mera preduzetih od strane samih poslodavaca i vlada;

(4) obezbede donošenje planova zdravstvene zaštite i pobrinu se da oni funkcionišu bez izuzetaka;

(5) na načine koji će biti dogovoreni kroz proces kolektivnog pregovaranja zaštite plate svih radnika u njihovom punom iznosu;

(6) garantuju pravo na plaćeno bolovanje ili godišnji odmor, i to od prvog dana, svim radnicima koji su zaraženi ili u opasnosti da to budu;

(7) osnuju fondove iz kojih će se isplaćivati naknade svim zaposlenim uključujući i onima na netipičnim poslovima – koji trpe od posledica epidemije i mera donetih radi njenog suzbijanja;

(8) sve radnike zadrže u radnom odnosu.

Izvor: UNI Global Union | 13. 3. 2020.

Predstavnici 24 pridružene organizacije, uključujući i sindikate osam velikih multinacionalnih bankarskih i osiguravajućih grupa - Intesa Sanpaolo, UniCredit, Crédit Agricole, Société Générale, BNP-Paribas, Santander, KBC, Groupama - bili su od 13. do 15. novembra 2019. godine učesnici plenarnog sastanka održanog u Rimu, u Kongresnom centru Frentani, u okviru projekta „Učešće zaposlenih u promenama u radu u okviru finansijskih transnacionalnih grupa: obuka i politika od direktiva Evropske unije do trenutne prakse“ koji je, uz podršku Evropske komisije Evropske unije, promovisao i organizovao Sindikat osiguranja i finansija Italije (Federazione Italiana Sindicato Assicurazioni Credito — FISAC). Podršku ovom projektu je pružio UNI Global Union - UNI Evropa finansije.

Učesnici plenarnog sastanka su analizirali i raspravljali o radu koji se menja u dimenziji 4.0 industrijske revolucije, sa progresivnim uticajem digitalizacije, i pokušali da verifikuje u kojoj meri su evropske direktive za angažovanje radnika efikasne u praćenju ove promene, kao i koje predloge mogu zajednički da dele socijalni partneri za poboljšanje ovih direktiva.

U raspravu su takođe bili uključeni i predstavnici poslodavaca nekih od ovih velikih grupa, kao i nacionalnih sindikata u sektorima Albanije, Belgije, Bugarske, Francuske, Italije, Mađarske, Malte, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Srbije i Španije, koji predstavljaju stotine hiljada zaposlenih u sektoru, Evropska bankarska federacija, Nemačka bankarska asocijacija i Komisija za zapošljavanje Evropskog parlamenta, koji su bili zastupljeni kao predlagači mogućih izmena navedenih direktiva.

Bio je to sastanak bez presedana i inovativni trenutak konfrontacije i dijaloga između sindikata, udruženja poslodavaca i evropskih parlamentarnih zastupnika da se evropsko zakonodavstvo sve više i više približi istinski impresivnoj brzini promena u radu, vođenom digitalizacijom i promenama u kontekstu tržišta.

Razmišljanje o digitalizaciji u sektoru finansija počelo je od analize čiji je cilj razumevanje njene uloge - verovatno i u istorijskoj perspektivi - u okviru šireg procesa „velike transformacije“ koji se dešava u ovom sektoru. Oslobođeni od bilo kog marketing orijentisanog pristupa - koga podržavaju i promovišu velike međunarodne konsultantske grupe za strategiju – izraženo je verovanje da su digitalizacija, automatizacija i tehnološke inovacije jedini mogući načini za rešavanje tri glavna izazova.

Digitalizacija je, prvenstveno, bila (i još uvek jeste) prirodni saveznik strategija zasnovanih na rezanju broja filijala i zaposlenih koje su sve evropske banke usvojile kao odgovor na krizu. ISRF LAB, partner Projekta - pomalo provokativno - opisao je ovu strategiju kao „manje za više“ (Less4More). U osnovi, dok se finansijska industrija reorganizovala, digitalizacijom je otpušteno 12% zaposlenih i zatvoreno je 21% filijala u EU. Stoga je digitalizacija pomogla finansijskim grupama da povrate profitabilnost. Poput procesa reorganizacije, digitalna inovacija je imala - i sve više će imati uticaja - na još dva elementa.

Prvo, nove tehnologije, nove aplikacije i novi alati za pristup tri su najznačajnija zahteva novih, „hipervezanih“ potrošača. Drugo, tržišni izazov koji predstavljaju velike tehnološke kompanije (Google, Facebook, Amazon, kineski divovi Tencent i Alibaba, itd.) svakako je ključni test za finansijsku industriju. Strategija Big Tech kompanija - integracija u postojeće platforme, decentralizacija i disintermedijacija - teško da se može pomiriti sa jako regulisanim sektorom koji bi zapravo zahtevao više pravila o pitanjima kao što su derivati, zaštitne mere za klijente i zaposlene, transparentnost. Ovo je izazov budućnosti koji se ne treba baviti samo tržišnim pristupom. Naprotiv, to zahteva da se svi akteri - kompanije, sindikati, političke institucije i regulatorni organi - rade zajedno kako bi sprečili da proces „kreativnog uništenja“ Big Tech kompanija prevlada finansijsku industriju i ukloni sve garancije o zaposlenju, prava radnika i prava potrošača.

Analiza profesora Filipa Dorsemonta, stručnjaka za pravo EU koji je uključen u Projekat i koji je sa učesnicima plenarnog sastanak u Rimu komunicirao preko video monitora iz Luena, iz Belgije, usredsredila se na kritične aspekte direktiva koje se odnose na Evropski savet radnika i prateće „pararegulatorne“ instrumente („globalni okvirni sporazumi“ i „zajedničke izjave“). Analiza profesora Dorsemonta je jasno istakla da su definicije koje koristi evropski zakonodavac u pogledu socijalnog dijaloga suštinski dvosmislene.

Članu novoizabranog Evropskog parlamenta (Brando Benifei) postavljeno je pitanje o mogućnosti buduće saradnje sa ovim sazivom Evropskog parlamenta i Evropskom komisijom radi usvajanje predloga sindikata, odnosno kakvi predlozi bi, prema njegovom mišljenju, verovatno mogli da prođu proceduru i da podrži svet rada u tom procesu.

Prezentacije predstavnika sindikata i evropskih saveta radnika svih bankarskih i osiguravajućih grupa, učesnika projekta, ukazale su na prvi zaključak koji se pojavljuje iz rasprave, a to je različitost među zemljama, kako u pogledu radnog i sindikalnog prava, tako i u pogledu učešća u strateškim odlukama. Konkretno, razlika između istočne i zapadne Evrope je i dalje veoma ozbiljna. Zemlje istočne Evrope i dalje imaju poteškoće koje proizlaze iz zakonodavstva koje otežava zaštitu radnika i osnivanje pregovaračkih tela. Ovi problemi zatim pogađaju evropske savete radnika, čije teškoće se ne mogu pripisati spremnosti sindikata da predstavljaju radnike sa različitim pravima, različitim zaradama i različitim uslovima rada.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije su na ovom plenarnom sastanku predstavljali koordinator SFOS-a za međunarodnu saradnju Slobodan Mihajlović i predstavnik Sindikalne organizacije Banca Intesa, članice SFOS-a, Jelena Nedeljković Petrović (na fotografiji iznad u društvu bivšeg generalnog sekretara, a sada direktor Istraživačkog centra FISAC-a Agostina Megalea), koji su imali više bilateralnih razgovora sa skoro svim učesnicima. Ipak, posebnu važnost imaju razgovori sa menadžerima zaduženim za ljudske resurse i industrijske odnose bankarskih grupa Intesa Sanpaolo i UniCredit.

Treći, završni plenarni sastanak u okviru ovog vrlo dobro pripremljenog i sadržajnog projekta biće održan sredinom juna 2020. godine.