Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati u banakama, osiguranju i drugim finansijskim organizacijama:

  

AIK banka a.d. Beograd

ALTA banka a.d. Beograd

Banca Intesa a.d. Beograd

Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd

Eurobank Direktna a.d. Beograd

Expobank a.d. Beograd

NLB Komercijalna banka a.d. Beograd

OTP banka a.d. Novi Sad

DDOR Novi Sad a.d.o Novi Sad

Sava neživotno osiguranje a.d.o. Beograd

Triglav osiguranje a.d.o. Beograd

Udruženje banaka Srbije Beograd

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Naše aktivnosti organizujemo i vodimo u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Rad od kuće — nova realnost

Preko godinu dana pandemija koronavirusa je širom sveta rezultirala razornim ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim posledicama, a kraj novonastale krize još uvek nije na vidiku. Poslodavci i radnici danas rade u izuzetno složenom okruženju, koje se stalno menja. U skladu sa savetima Svetske zdravstvene organizacije preduzeti su mnogi koraci širom sveta radi suzbijanja širenja korona virusa, a smanjivanje kontakta licem u lice predstavlja važnu aktivnost za ublažavanje uticaja korona virusa. Iako se teške odluke svakodnevno donose, sigurnost ljudi uvek mora biti na prvom mestu, pa tako mnogi poslodavci isprobavaju rad od kuće kao privremeni ili alternativni aranžman radi smanjenja rizika od moguće zaraze korona virusom zaposlenih u kancelarijama ili na putu do radnog mesta, ali i kao smanjenja troškova.

Finansijske kompanije širom sveta traže načine da smanje svoje troškove u svrhu suzbijanja ekonomske krize. Napredak u informaciono-komunikacionim tehnologijama omogućio je i olakšao alternativne radne aranžmane, uključujući rad od kuće, rad putem interneta, rad uz pomoć telekomunikacionih tehnologija i rad na daljinu. Ovi se pojmovi često naizmenično koriste za označavanje novih i evoluirajućih modela rada izvan prostorija poslodavca, odnosno van radnog mesta. Postojeće zakonske norme koje ovu oblast regulišu su nepotpune i stoga je vrlo važna reakcija zakonodavca ili socijalnih partnera koji bi kroz kolektivne ugovore mogli da regulišu određena otvorena pitanja u pogledu rada od kuće. U kontekstu pandemije, Sindikat finansijskih organizacija Srbije pojam „rad od kuće“ koristi isključivo za rad od kuće kao privremeni, alternativni aranžman za rad.

...nova realnostRad od kuće je radni aranžman u kojem radnik ispunjava osnovne obaveze svog posla, ostajući kod kuće, koristeći informacione i komunikacione tehnologije. On zahteva zajedničku odgovornost i posvećenost i poslodavaca i radnika, kako bi se osigurao kontinuitet poslovanja i održavanje zaposlenosti. Odgovornost za aranžmane za rad od kuće je podeljena: i poslodavci i radnici treba da budu praktični, fleksibilni i da razumeju položaj onog drugog pri implementaciji aranžmana za rad od kuće. Pre uvođenja aranžmana za rad od kuće, poslodavci bi trebalo da procene da li je to moguće i praktično za data radna mesta i za nosioce posla.

Važno je napomenuti da iako je napredak informaciono-komunikacionih tehnologija omogućio rad od kuće, ne mogu se sve funkcije i zadaci obavljati izvan prostorija poslodavca ili datog radnog mesta. Poslodavci moraju istražiti i primeniti alternativni plan za radne funkcije i zadatke koji se ne mogu izvoditi na daljinu, ili za radnike koji imaju ograničenja kod kuće ili zdravstvene probleme i problem vezano za sigurnost koji onemogućavaju rad od kuće.

Rad od kuće je predviđen i najnovijom direktivom Evropske komisije Evropske unije o transparentnim uslovima rada, a kojoj bi i Srbija morala da se prilagodi. Ta direktiva usaglašava različite oblike fleksibilnog rada i većina njih se odnosi baš na atipične oblike angažovanja, a to su poslovi koji se ne obavljaju u prostorijama poslodavca.

Zakon o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 — odluka Ustavnog suda, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđa mogućnost obavljanja rada zaposlenih van prostorija poslodavca, propisujući članom 42. da:

„Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca.

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.

Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu stava 1. ovog člana, pored odredaba iz člana 33. ovog zakona, sadrži i:

1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;

2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;

3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;

4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;

5) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;

6) druga prava i obaveze.

Osnovna zarada zaposlenog iz stava 1. ovog člana ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.

Odredbe ovog zakona o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu iz stava 1. ovog člana, ako drukčije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.

Količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana ne mogu se odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom i opštim aktom.“

Član 44. propisuje da: „Poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.“

Iako je u Srbiji rad od kuće predviđen kao oblik radnog odnosa, naš zakon nedovoljno definiše tu oblast rada, tako da bi država u saradnji sa socijalnim partnerima morala detaljnije da se pozabavi normiranjem pojedinih pitanja koja su zasad predviđena za uređenje ugovora o radu. Kod nas nisu dovoljno precizno zakonom regulisane tačke koje se odnose na nadzor poslodavca i efikasnost radnika koji radi od kuće. Sporno je i pitanje obezbeđivanja sredstava za rad. Tu su i nedoumice oko osiguranja radnika od povrede na radu...

Aranžmani za rad od kuće obično se implementiraju na dobrovoljnoj osnovi između poslodavaca i zaposlenih, a često ih prati potpisani sporazum koji definiše uslove za to. Važno je napomenuti da privremeni aranžmani za rad od kuće ne zahtevaju trajno prilagođavanje odredbama i uslovima iz ugovora o radu.

Obračun i isplata zarade za zaposlenog koji radi od kuće u svemu je isti kao i obračun i isplata zarade za ostale zaposlene. Na samu visinu primanja zaposlenog koji radi od kuće utiče pak zakonska odredba koja predviđa da poslodavac treba da isplati zaposlenom naknadu za korišćenje i upotrebu sredstava za rad i naknadu drugih troškova rada. Članom 105. Zakona o radu predviđeno je da se zaradom zaposlenog smatraju sva primanja zaposlenog iz radnog odnosa, osim određenih izuzetaka, među kojima je i prethodno pomenuta naknada za korišćenje i upotrebu sredstava za rad i naknada drugih troškova rada. Obzirom da naknada ovih troškova nema karakter zarade, na njih se ne obračunavaju porez i doprinosi. Iz tog razloga, poslodavac i zaposleni treba jasno da predvide koja će sredstva rada koristiti zaposleni kod kuće, koji iznos naknade će po tom osnovu primiti, kao i koje druge troškove rada će mu poslodavac nadoknaditi. Tako, primera radi, poslodavac i zaposleni mogu da ugovore da poslodavac isplati zaposlenom naknadu za korišćenje privatnog računara, telefona, štampača, kao i troškove redovnog održavanja računara i troškove upotrebe potrošnog materijala.

Poslodavci bi trebalo da naznače koji su to standardi učinka za koje očekuju da se očuvaju tokom rada od kuće. Međutim, poslodavci bi trebalo da priznaju, obzirom da se rad od kuće sprovodi u ovako vanrednoj situaciji, da bi mogle postojati prepreke u kući radnika koje bi trebalo rešiti. Treba razmotriti određeni stepen fleksibilnosti, uz istovremeno očuvanje očekivanog standarda.

Poslodavci su generalno odgovorni za sigurnost i zdravlje zaposlenih na radnom mestu i u radno vreme. Oni bi mogli biti odgovorni za nezgode u vezi sa poslom koje se događaju u radnom prostoru zaposlenog kod kuće tokom radnog vremena. Povrede zaposlenih u vezi sa poslom koje se dogode za vreme radnog vremena i za vreme obavljanja radnih funkcija u opredeljenom radnom prostoru kod kuće obično su obuhvaćene nadoknadom za zaposlenog. Poslodavci mogu razmotriti mogućnost da definišu ili prošire postojeću politiku zaštite na radu kako bi obuhvatili prostor u kojem zaposleni živi tokom aranžmana za rad od kuće. Oni moraju osigurati da su radnici upoznati sa tom politikom, uključujući procedure za prijavljivanje povreda na radu i lošeg zdravlja ili bilo kakve zabrinutosti vezano za zaštitu na radu.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije od usvajanja prethodnih izmena i dopuna Zakona o radu stalno podvlači da Zakon ima mnoštvo manjkavosti, pa i u pogledu definisanja rada od kuće, i da postojeći zakon mora pravno preciznije da reguliše takvu vrstu rada, koja je postala praksa u kriznim stanjima.

Rad od kuće sve više postaje uobičajeni način obavljanja rada za veliki broj zaposlenih. Pre novonastale epidemiološke situacije, rad od kuće bio je izuzetak i rezervisan, uglavnom, za određene intelektualne poslove i retke delatnosti. Jedna od najupečatljivijih pojava aktuelne pandemije bila je ta da su se zaposleni u bankama i firmama za finansijske usluge prilagodili radu od kuće, i to vrlo uspešno, što je mnoge navelo na ozbiljne analize. Banke su sve više za tu opciju, jer tako štede milione i sve se manje čini izvesnim da će doći do potpunog povratka na „staru normalnost“, jer se ova, nova, pokazala kao ekonomski efikasnija, barem za one poslodavce koji mogu uspešno da posluju na daljinu. Rad od kuće je došao da ostane, tako deluje, a ne da nestane i samim tim, moramo ga prihvatiti kao realnost, za koju tek treba da se pripremimo.

 

Nada za novi početak i bolje sutra

Godina na izmaku je bila traumatična zbog pandemije korona virusa. Od godine prepune iskušenja, svi moramo izvući neke lekcije i pouke, a pre svega to da je zdravlje najvažnije, ali i to da je pandemija uvela brojne novine po pitanju rada...

Odlazak na posao zamenio je rad od kuće, a dnevna soba je postala i novi radni prostor. Poslodavac može „naložiti rad od kuće“ kada priroda posla kod poslodavca dopušta takvu mogućnost. U takvim slučajevima zasniva se radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i takav rad obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. Ukoliko se rad obavlja od kuće, podrazumeva se da priroda posla kod poslodavca dopušta takvu mogućnost. To znači da ne postoji zakonski osnov da poslodavac u takvim slučajevima, zaposlenom umanji zaradu.

Deluje da će tako biti i posle pandemije kod onih poslova koji se, zbog vrste delatnosti, mogu obavljati od kuće. Oni koji ne mogu da rade od kuće susretaće se sa izazovima koji su već prisutni, a koji su uslovljeni preventivnim higijenskim merama, kao i neizvesnošću zarade i samog radnog mesta. Opravdana je briga kakvi će se odnosi razvijati među zaposlenima, kao i između zaposlenih i poslodavca, u uslovima gde neće zajednički provoditi vreme, kako na poslu, tako i van njega. To je veliki izazov i za poslodavce i za sindikate da osmisle nove načine da se taj problem prevaziđe.

Očekivanja su da pandemija ipak neće potrajati toliko dugo da drastično izmeni dosadašnje načine ljudske komunikacije i da je potreba za drugim ljudima jača od nje. Međutim, komunikacija putem interneta, kompjuterskih programa i mobilnih aplikacija biće učestalija, jer je efikasnije da se određeni poslovi i aktivnosti obavljaju elektronskom komunikacijom — onlajn.

Dobrom delu poslodavaca trenutno stanje je poslužilo kao izgovor za otpuštanje radnika. Postoji strah da će se taj trend nastaviti i u godini pred nama, jer je praksa pokazala da se neki poslodavci i dalje pozivaju na svetsku ekonomsku krizu čak s kraja prethodne decenije. Međutim, za očekivati je da će pandemija ipak pomoći da se drugačije sagleda i vrednuje svet rada.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije će nastaviti da radi na tome da se rad vrednuje, da se prava iz rada poštuju i da radnici žive dostojanstveno od svog rada. Dostojanstven rad znači obavljanje posla na radnom mestu na kome se poštuju i štite prava radnika, na kome se može zaraditi pristojna zarada, gde postoji bezbedan rad i primerena socijalna zaštita.

2021Našim članovima i svim građanima Srbije želim zdravu, srećnu i uspešnu Novu 2021. godinu! Svaka nova godina budi želju i nadu za novi početak i bolje sutra, pa je prirodno da očekujemo da radimo i od svog rada dostojanstveno živimo, da živimo bolje nego u prethodnoj godini.

Milan Alempijević, predsednik Sindikata finansijskih organizacija Srbije

 

Preventivne mere za bezbedan i zdrav rad

Mere kojih će morati da se pridržavaju poslodavci, ali i zaposleni dobile su svoj zakonski okvir. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti („Sl. glasnik RS“, br. 94/2020 - dalje: Pravilnik) stupa na snagu 11. jula 2020. godine, a poslodavci su dužni da najkasnije do 10. avgusta usvoje plan u skladu sa propisanim odredbama.

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, donelo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Pravilnik praktično sadrži dva dela odredbi – jedan za poslodavce, drugi propisuje obaveze zaposlenih. Pravilnikom su propisane mere koje je poslodavac dužan da primeni i u cilju prevencije, ali i ukoliko dođe do oboljevanja zaposlenih, ali i onih koji se zateknu u radnoj okolini.

Član četiri propisuje obaveze poslodavca i šta mora da sadrži plan primene mera, koji mora da se usvoji. To praktično znači da se moraju usvojiti preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, ali i obezbediti kontrola sprovođenja.

Poslodavac je dužan da obezbedi: (1) pre početka rada da obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti; (2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih; (3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora; (4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku; (5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad; (6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi; (7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima; (8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.

U slučaju pojave zarazne bolesti: (1) prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava; (2) poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada; (3) precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije; (4) organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen; (5) kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne uz propisane mere zaštite; (6) primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa.

Obaveze zaposlenih: (1) sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih; (2) namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica; (3) dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke; (4) ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela; (5) obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice; (6) pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice; (7) pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene; (8) u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih; (9) sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Uzimajući u obzir mogućnost širenja zarazne bolesti, prilikom organizovanja procesa rada potrebno je planirati sprovođenje preventivnih mera i odrediti zaduženja za kontrolu sprovođenja.

 

Održivi industrijski odnosi u vanrednim situacijama

Sindikat osiguranja i finansija Italije (Federazione Italiana Sindicato Assicurazioni CreditoFISAC) je uz podršku UNI Global Union UNI Evropa finansije konkurisao za dobijanje sredstava iz fondova Evropske unije radi realizacije novog projekta. Namera naših kolega i prijatelja iz Italije nije samo da dobiju sredstva, već žele da projektuju i izgrade nešto novo, produbljući socijalne i radne odnose u novoj eri, nagoveštavajući novi socijalni model u finansijskom sistemu.

Kolege iz FISAC-a su ubeđene da se nakon šoka koji je izazvao korona virus, moraju povećati naša lična i politička odgovornost i posvećenost. Jednostavna ideja da će se stvari same od sebe promeniti, rizična je i beskorisna. Ako posmatramo dugoročni trend, ova nova sistemska kriza, pa čak (još) i finansijska, ukazuje na sve prethodne nejednakosti i propuste socijalno-ekonomskog modela i finansijskog sistema. Više nego ikada potrebno je da podelimo analize, iskustva, ideje i alternative, suočavajući se sa rastućim zdravstvenim, socijalnim, ekonomskim, političkim i ekološkim krizama, počevši od finansijskog sektora, usmeravajući ga da bude deo rešenja, a ne novi izvor upropašćavanja.

Covid19U ovom do sad neviđenom kontekstu, glavni izazov socijalnih partnera i kreatora politika nije samo uspešno rešavanje trenutnih posledica koje će ostati iza koronavirusa, već i preispitivanje postojećeg sistema industrijskih odnosa. Evropski industrijski odnosi u periodu nakon pandemije moraju nužno postati otporni na krize, održivi i operativni.

Zajedno smo vodili veliku bitku kako bismo se nosili sa posledicama uticaja virusa, tako da je to startno polazište za podelu obećavajuće prakse i suočavanje sa narednim koracima. Kako će finansijski sektor postupiti, koristiti (ili zloupotrebiti) to skustvo? Kako možemo dati oruđe sindikatima na nacionalnom i evropskom nivou da bi bili efikasniji u pregovaranju? Kako ga koristiti za povećanje članova sindikata? Ovaj projekat je pokrenut u korist zajedničkog raspolaganja za sve naše članice i članove.

S tim u vezi, stigao je poziv da Sindikat finansijskih organizacija Srbije SFOS bude partner u tom projektu pod radnim nazivom „Održivi industrijski odnosi u vanrednim situacijama“ (SIRESustainable Industrial Relations through Emergencies), koji je Evropskoj komisiji Evropske unije zaveden pod brojem: VP/2020/004. Za naše kolege iz FISAC-a je presudno to što u delatnosti pružanja finansijskih usluga u Srbiji postoji organizovan sindikat koji poseduje iskustvo u radu na terenu na oblikovanju i analizi baze podataka o praksi, iskustvima, potrebama i perspektivama.

Uvažavajući ovaj poziv kao potvrdu dobrog rada predstavnika SFOS-a u okviru prethodna dva uspešna FISAC-ova projekta, SFOS je prihvatio učešće i u novom projektu, u okviru koga je planirano šest sastanaka tokom 2021-2022. godine plus završna konferencija, od kojih će tri biti održane korišćenjem internet aplikacije za komunikaciju. Prijatelji iz Italije su zatražili i pomoć u organizovanju prve konferencije novog projekta juna sledeće godine u Beogradu. To je priznanje za prethodno uspešno organizovane konferencije održane u našem glavnom gradu, i to 7-9. novembra 2016. godine <Projekat „(Evropski) saveti rada u sektoru finansija“> i 19-21. juna 2019. godine <Projekat „Učešće zaposlenih u promenama u radu u okviru finansijskih transnacionalnih grupa: obuka i politika od direktiva Evropske unije do trenutne prakse“>.

U projekt će kao partneri biti uključeni i predstavnici sindikata u finansijama Austrije, Danske, Francuske, Grčke, Hrvatske, Malte, Nemačke, Portugalije, Rumunije, Slovenije i Španije. Saradnici projekta biće Institut za ekonomska i društvena istraživanja (Istituto Ricerche Economiche e Sociali) iz Bolonje, Italija, Univerzitet Fridrih Aleksander (FAU — Friedrich-Alexander-Universität Erlangen-Nürnberg) iz Erlangen-Nuremberga, Nemačka, Povezane finansije (Finansforbundet) iz Kopenhagena, Danska, kao i Centar za obuku radnika Katalonije (CCOO de Catalunya) iz Barselone, Španija.

 

„Novo normalno stanje“

Međunarodni praznik rada obeležava se danas širom sveta. Obeležava se 1. maja, na dan kada su radnici u Čikagu 1886. godine štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme. Trećeg maja došlo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata i štrajkolomaca. U sukobe se umešala policija, a četiri pripadnika sindikata je ubijeno. Narednog dana anarhisti su organizivali demonstracije. Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je tada bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca. Osam anarhista je uhapšeno, optuženo za ubistvo i osuđeno na smrt, iako njihova krivica nije utvrđena. Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.

Prvi put u novijoj istoriji Srbije, ove godine radnici će svoj praznik obeležiti u vanrednom stanju, u izolaciji, zabrinuti za svoje i zdravlje svojih bližnjih, zabrinuti za osnovnu egzistenciju, zabrinuti šta nosi budućnost. Na žalost, od samog početka izbijanja pandemije korona virusa, epidemiološka situacija pokazala je sve tragične posledice i rizike po živote ljudi i celokupnog sveta rada. Kriza izazvana pandemijom je promenila svet i pokazala svu sebičnost i nedostatke savremenog društva i jasno ukazala da svet više neće i ne sme da bude isti. Za razliku od dosadašnjih kriza, za koje je bio poznat uzrok, ali i način zaustavljanja, trenutna kriza nešto je potpuno neočekivano i nepoznatno. Problem je u tome što će oporavak ekonomije početi onda kada se završi zdravstvena kriza, u čemu zapravo i leži problem, obzirom na njeno potpuno nepredviđeno trajanje, ali i mogućnost povratka.

Ipak, ova kriza je još jednom pokazala vrednost svih radnika za funkcionisanje društva i naš svakodnevni život. Osim zdravstvenih radnika, koji se izuzetnim zalaganjem bore na prvoj liniji odbrane od virusa, tako i trgovci, apotekari, poštari, komunalci, pekari, građevinari, pa i zaposleni u bankama i drugim finansijskim organizacijama, kao i oni koji zbog epidemioloških mera ne mogu da rade, iako je i njihov doprinos našem životu značajan, potvrđuju da se bez njihovog rada ne može odvijati normalan život.

Međunarodni praznik rada je prilika da se bliže pogleda „novo normalno stanje“ koje se najavljuje, kao i da se počne sa radom na tome da ono bude bolje normalno stanje - ne toliko za one koji već imaju mnogo, nego za one koji imaju premalo. Činjenice pokazuju da je posledica pandemije i dalji neobuzdani porast nejednakosti, jer virus pravi brutalnu diskriminaciju protiv najsiromašnijih i nemoćnih.

Zato upravo na Međunarodni praznik rada Sindikat finansijskih organizacija Srbije poziva sve poslodavce da ne otpuštaju radnike, da ne smanjuju plate, da vode računa o radnom vremenu i o bezbednosti na radnim mestima. Šalјemo jasnu poruku da ćemo ukazati ko su neodgovorni poslodavci i da ćemo se boriti protiv toga da profitiraju od sadašnje situacije, kao i da krše radnička prava.

Socijalno pravedno društvo mora biti i jeste naš cilј. Radnička prava, dostojanstvo rada i kvalitet života građana su jedina merila uspešnosti svake vlasti, pa i ove, a na radnicima i sindikatima je da se za to izborimo, za plate koje zaslužujemo, promenu radnog zakonodavstva koje će štititi radnike, a ne kapital, kao i da se radnici pitaju i odlučuju o svim pitanjima od kojih zavisi i koja utiču na svet rada.

 

Korisni linkovi

 

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaeKapija finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute