Polazeći od potrebe za uspostavljanje vodećih propisa za veštačku inteligenciju, Evropski savet je potvrdio „Zakon o veštačkoj inteligenciji“ koji je Evropski parlament usvojio marta 2024. godine. To je prvi takav zakon u svetu, koji može da postane globalni standard za regulaciju veštačke inteligencije.

Zakon veštačku inteligenciju razume kao sistem koji se temelji na računarima/ automatima/ mašinama/ robotima, a koji je osmišljen u svrhu rada na različitim nivoima autonomije, koji ima mogućnost prilagođavanja nakon aktiviranja i koji, kada su u pitanju eksplicitni ili implicitni ciljevi, zaključuje, iz podataka koje primi, kako generisati ishode kao što su predviđanja, sadržaj, preporuke ili odluke koje mogu uticati na fizička ili virtualna okruženja. Cilj tog zakona je podsticanje razvoja i prihvatanja bezbednih i pouzdanih sistema veštačke inteligencije na jedinstvenom tržištu Evropske unije. Istovremeno, cilj je da obezbedi poštovanje osnovnih prava građana i podstakne ulaganja i inovacije na području veštačke inteligencije.

U skladu sa navedenim zakonom, evropski socijalni partneri su maja 2024. godine postigli dogovor o zajedničkoj deklaraciji o aspektima upotrebe veštačke inteligencije u evropskom bankarskom sektoru, polazeći od rezultata dvogodišnjeg projekta („Bankarstvo u 2030. godini: kako će trenutni globalni trendovi, a posebno veštačka inteligencija oblikovati budućnost evropske bankarske industrije i njenih zaposlenih?”), koji je finansirala Evropska komisija.

Povećana upotreba veštačke inteligencije dovela je do pojave novih izazova i mogućnosti. Nalazi navedenog projekta pokazali su da određeni globalni megatrendovi ne samo da su uticali na evropski bankarski sektor, nego su ga i promenili. Neke su promene već bile u toku, ali su i ubrzane pandemijom bolesti Covid19. Pandemija je naterala zaposlene u bankarskom sektoru (i banke) da komuniciraju s klijentima na daljinu i uzrokovala je veliko povećanje broja klijenata koji se koriste mobilnim aplikacijama i internet bankarstvom. Taj je prelaz bio relativno jednostavan, jer se velika većina radne snage koristi digitalnim uređajima u svakodnevnom poslu.

Veštačka inteligencija evoluira, dalje se razvija, nastaviće i u narednim godinama. Istovremeno, tradicionalni oblici bankarstva, uključujući usluge koje se nude u lokalnim poslovnicama, ne gube na značaju. Banke na radna mesta sve više uvode različite aplikacije koje koriste veštačku inteligenciju.

Evropski socijalni partneri smatraju da sve veća upotreba veštačke inteligencije čini nužnim održavanje niza pojedinačnih i kolektivnih digitalnih prava u skladu s primjenjivim zakonom i kolektivnim ugovorima. To predstavlja efikasan i pozitivan alat za rešavanje pitanja uticaja novih tehnologija i digitalizacije na radnom mestu. Uvođenje veštačke inteligencije i drugih digitalizovanih sistema, platformi i procesa vodi prema ključnim transformacijama i organizaciji rada, a putem automatizacije rutinskih zadataka, i povećavanju ljudskih sposobnosti, te stvaranju novih načina rada koji se u većoj meri temelje na podacima.

U tom pogledu, i obzirom da je organizacija rada odgovornost poslodavca, evropski socijalni partneri potvrđuju važnost socijalnog dijaloga (uključujući informisanje i konsultacije), te kolektivnih pregovora u svrhu usmeravanja onih značajnih uticaja na radnike koji su rezultat uvođenja veštačke inteligencije.

Kada su u pitanju veštačka inteligencija i svi drugi aspekti digitalne transformacije, čovek mora i dalje ostati u središtu organizacije rada, uz potpuno poštovanje načela ljudske kontrole.

Veštačka inteligencija ne sme da dovede do promena u uslovima zapošljavanja, osim onih kojima se upravlja povezivanjem između čoveka i mašine, uključujući upotrebu opreme. Upotreba veštačke inteligencije u poslovanju banaka predmet je kontinuiranog praćenja putem socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja. Sloboda udruživanja i kolektivna prava radnika, uključujući socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje moraju se poštovati i u kontekstu veštačke inteligencije.

U pogledu upotrebe sistema veštačke inteligencije, evropski socijalni partneri preporučuju redovno zajedničko sprovođenje procene rizika sigurnosti i zdravlja na radu, koji uključuju efekte algoritamskog upravljanja zbog ugrađene nepredvidivosti, jer se ti sistemi oslanjaju na kompleksnu obradu podataka i skloni su smanjenju sudelovanja čoveka u donošenju odluka. Rastuća upotreba veštačke inteligencije i sve veća digitalizacija pokreću potrebu za stalnim prilagođavanjem veština i neprekidnim učenjem za sve zaposlene u bankarskom sektoru.

Kako tehnologija veštačke inteligencije napreduje i postaje sve više integrisana u različite aspekte naših života, postoji sve veća potreba da se razumeju potencijalni rizici koje ovi sistemi donose. U domenu interakcije čoveka i računara, zabrinjavajuće pitanje je sve veće delegiranje odluka i akcija na veštačku inteligenciju kako ovi sistemi napreduju. Iako bi ovo moglo biti korisno na površnom nivou, preterano oslanjanje na veštačku inteligenciju bi moglo dovesti do smanjenja kritičkog razmišljanja i veština rešavanja problema kod ljudi, zbog čega bi mogli izgubiti autonomiju i umanjiti njihovu sposobnost da kritički razmišljaju i samostalno rešavaju probleme.

Dok veštačka inteligencija, zajedno s informacijskim i komunikacijskim tehnologijama, može olakšati radne procese i ograničiti ponavljajuće i zamorne zadatke, tehnologije za praćenje i nadzor (uključujući geolokalizaciju) koje se neprestano razvijaju, takođe mogu stvoriti preterane kontrole, narušiti privatnost (uključujući prava na podatke), povećati pritisak na pojedinačnu produktivnost, te uticati na radne odnose. Upotreba veštačke inteligencije u nadzoru za praćenje zaposlenih trebalo bi da bude ograničena, transparentna, proporcionalna, te u skladu s postojećim kolektivnim ugovorima i odgovarajućim zakonom.

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, Sindikat finansijskih organizacija Srbije poziva Vladu Republike Srbije, udruženja poslodavaca i sindikate da se zajednički angažujemo na donošenju odgovarajućih propisa za veštačku inteligenciju, koji će regulisati ovu veoma aktuelnu i važnu oblast u Srbiji.

Nesporno je da je u svetu rada ostvaren istorijski napredak tokom prethodnog veka. Ipak, ne mogu se zaobići promene transformacije pokrenute tehnološkim inovacijama, demografskim kretanjima, promenama klime i životne sredine i globalizacijom. Ogromni su izazovi — neiskorenjivo siromaštvo, nejednakosti i nepravde, sukobi, prirodne nepogode i druge humanitarne katastrofe — koji oblikuju trenutni svet rada i predstavljaju pretnju za sutrašnju radnu snagu. Zbog toga postoji potreba za hitnim delovanjem, kako bi se stvorila pravedna, inkluzivna i sigurna budućnost rada uz puno, produktivno i slobodno izabrano zaposlenje i dostojanstven rad za sve. Na polju socijalne pravde neophodno je razvijati nov pristup budućnosti rada sa fokusom na ljudima, što stavlja potrebe i prava radnika, kao i potrebe, težnje i prava svih ljudi u sam centar ekonomskih, socijalnih i ekoloških politika.

Poštovanje svih fundamentalnih principa i prava na radu, uključujući slobodu udruživanja i pravo na kolektivno pregovaranje predstavljaju suštinski temelj i od ključnog su značaja za uspešno kreiranje politika i donošenje odluka. Kako se svet rada sve brže menja, stabilan, uticajan i inkluzivan socijalni dijalog predstavlja i predstavljaće ključno sredstvo za oblikovanje željenog sveta rada, uz jasne i nesporne međunarodne standarde rada.

Sindikati se, uključujući i Sindikat finansijskih organizacija Srbije, nalaze pred ogromnim izazovima. Teško je danas biti sindikalac. Kršenje prava sindikata je široko rasprostranjeno. Tehnološke i ekonomske promene utiču na prirodu i vrstu poslova i samim tim na potencijal za organizaciju i zastupanje radnika. Upravo u tom smislu sindikati moraju da dodatno procene svoje strategije za organizaciju i zastupanje. Kako osnažiti strukturu radnog odnosa i istovremeno obezbediti odgovarajuću zaštitu za sve radnike, što podrazumeva i zaradu od koje se može živeti, kao i bezbednost i zdravlje na radu? Neophodno je pokrenuti aktivnosti po pitanju organizacije i zastupanja novih oblika zapošljavanja što podrazumeva i one radnike koji nisu u radnom odnosu ili rade u neformlanoj ekonomiji.

Svet rada se menja. Opadanje broja radnih mesta u proizvodnji, porast nestandardnog i fleksibilnog rada i postojanje i rast neformalne ekonomije, u sklopu sa promenama u regulativi i ponašanju na polju zapošljavanja, kao i ograničavanjem i kršenjem prava sindikata su doveli do pada stope sindikalnog organizovanja u većini zemalja u svetu. Industrijski odnosi u 21. veku odlikuju se novom nestabilnošću rada, a to ima bitne implikacije po sindikate širom sveta. U ovakvoj situaciji se sindikati suočavaju sa dva najveća izazova: digitalnom ekonomijom i načinom na koji ona transformiše poslove i odnose između poslodavca i radnika, kao i socijalnom podelom između radnika sa stabilnim pristojno plaćenim poslovima i onih sa nesigurnim, slabo plaćenim ili prekarnim poslovima ili bez ikakvog zaposlenja.

Međunarodna organizacija rada ističe četiri moguća buduća scenarija, i to: (1) marginalizaciju usled nastanka trenutnih trendova smanjenja stope sindikalnog organizovanja i sve starijeg članstva; (2) dualizaciju sindikata koji brane svoju poziciju i, u uslovima sve veće nestabilnosti rada i oslabljene institucionalne podrške, fokusiraju svoje sve manje resurse na odbranu najbližih članova nauštrb radnika sa strane i prekarnih radnika kad je to potrebno; (3) zamenu, ili proces u okviru kojega sindikate postepeno zamenjuju drugi oblici društvene akcije i zaštite koju pružaju poslodavci, države, posredničke agencije, nevladine organizacije ili novi društveni pokreti; i na kraju, (4) revitalizaciju zasnovanu na politikama i savezima koji osnažuju sindikate kao relevantne aktere u oblikovanju nove nestabilne radne snage u okviru digitalne ekonomije.

Svaki od ovih scenarija je moguć, ali ključno pitanje je koji je najverovatniji? Poenta je da se dešavaju istovremeno, ponekad u istoj državi, ali u različitim sektorima (javni/privatni, industrija/usluge, alternativna privreda/rad na platformama) sa raznim i specifičnim kombinacijama. Revitalizacija je moguća svuda, ali njen uspeh će zavisiti od toga da li sindikati raspolažu sa dovoljno resursa da obezbede njeno trajanje, povežu se sa mladima i iznađu delotvorne načine da izgrade koalicije sa drugim organizacijama i pokretima.

Suština za sindikate leži u tome da je uključivanje novih članova, kako u staroj, tako i novoj ekonomiji postalo teže od održavanja postojećih veza i da proširenje članstva ili kreiranje nekog drugog oblika aktivizma zahteva da se stvari rade na drugi način, iako sa istom starom svrhom, a to je organizovanje i izražavanje solidarnosti radnika. Sredstvo je ono što treba promeniti, ne cilj.

Prvog maja obeležavamo Međunarodni praznik rada, radničke i sindikalne odgovornosti, ustanovljen daleke 1889. godine, koji simboliše crvena boja — simbol borbe protiv okova i za slobodan život, zasnovan na ljubavi, poverenju i solidarnosti.

To je jedan od najrasprostranjenijih praznika na svetu, a obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije iz maja 1886. godine, kada su stotine hiljada američkih radnika izašle na ulice Čikaga kako bi zahtevali opšte prihvaćenje osmočasovnog radnog vremena. U to vreme, Čikago je bio srce američke industrije i centar sindikalnog organizovanja. Iako 1. i 2. maja nije bilo nereda na ulicama, 3. maja su izbili neredi kada su od strane policije ubijena četiri člana sindikata.

U svetu se Praznik rada obeležava mnogobrojnim manifestacijama, akcijama i demonstracijama, čija je suština borba za prava radnika, kraće radno vreme, bolju zaradu i zaštitu na radu. Kod nas ništa novo, jer Prvi maj baš i nema mnogo veze sa težnjama za bolji položaj radnika, već je u kalendaru više rezervisan kao dan za odmor i opuštanje.

Prvomajski uranak za mlade generacije, rođene u poslednjoj deceniji prošlog i u ovom veku, skoro da nema nikakve veze sa radničkim pravima. Danas je odlazak u prirodu i roštiljanje sinonim za ovaj dan — praznik (ne)rada sa mirisom roštilja. Deluje da radnička svest trenutno veoma zaostaje u odnosu na svest radnika od pre skoro 140 godina.

Zabrinuti za egzistenciju i neizvesnu i nepredvidivu budućnost, u Sindikatu finansijskih organizacija Srbije obeležavamo Prvi maj — Međunarodni praznik rada, naš praznik, podsećajući na značaj članstva u sindikatu i pozivajući sve radnike da udružimo snage i da se predlozima izmena i dopuna Zakona o radu izborimo za novo radno zakonodavstvo, koje će zaštiti prava radnika i uspostaviti i štititi dostojanstvo rada i dostojan život.

Konfederacija slobodnih sindikata (KSS), čiji je jedan od osnivača Sindikat finansijskih organizacija Srbije (SFOS), je potpisala ugovor o saradnji sa Kompanijom „Tehnomanija“ d.o.o. iz Beograda.

Saradnja omogućava pogodnosti kupovine za članove Konfederacije/SFOS-a u svim maloprodajnim objektima Kompanije ne celoj teritoriji Republike Srbije.

Članstvo u Konfederaciji potvrđujete overenom potvrdom, koja se popunjava i overava u matičnom sindikatu, čiji ste član, a koji je kolektivni član SFOS-a/Konfederacije.

Matični sindikat potvrdu dostavlja Konfederaciji na uvid i pečatiranje. KSS potvrdu vraća elektronskom poštom matičnom sindikatu, nakon čega se tako overena potvrda štampa i tada je moguće izvršiti kupovinu pod sledećim povoljnim uslovima:

• kupovina bez overe potvrde o primanjima na iznose do 90.000 dinara;
• mogućnost plaćanja na 12 rata bez kamate;
• ceo postupak plaćanja se obavlja preko Addiko banke;
• član Sindikata pri kupovini mora da donese jednu potvrdu o članstvu (u prilogu izgled potvrde > link KSS potvrda), koja važi za jednu kupovinu;
• jedna kupovina nema ograničenje u broju artikala;
• ako članovi Sindikata žele da kupuju za sume veće od 90.000 dinara, tu razliku mogu da doplata sa više različitih načina plaćanja (gotovina, kartica, čekovi);
• za ove kupovine važe maloprodajne cene;
• ako članovi Sindikata plaćaju gotovinski, dobijaju 15% popusta na maloprodajnu cenu;
• članovi Sindikata ne moraju da prebacuju svoja primanja u Addiko banku, a na kućnu adresu će dobijati uplatnicu svakog meseca sa sumom koju treba da uplate za taj mesec;
• kod ovog tipa prodaje ne postoji, kao kod nekih banaka, predaja kartice nakon otplate svih rata, jer se otplatom poslednje rate namenski račun odmah gasi.

Naše kolege iz sindikata UNI Europa Finance i UNI Europa Information, Communications, Technology & Related Services zajedno su pokrenuli novi projekat, koji finansira Evropska unija, kako bi doprineo tekućoj debati o radu na daljinu, razmeni dobrih praksi i omogućio kolektivno pregovaranje i organizovanje, sa posebnim fokusom na žene koje rade na daljinu.

Kako je rad na daljinu od pandemije korona virusa rapidno rastao u mnogim sektorima, radnici su sve više formulisali dugoročne zahteve za oblikovanje načina na koji se rad na daljinu obavlja, posebno u sektoru informacija, komunikacija, tehnologije i srodnih usluga, kao i poslovnim uslugama (uključujući kontakt centre) i finansijskom sektoru. Dok mnogi radnici u ovim sektorima imaju koristi od rada na daljinu, barem sa skraćenim vremenom vezano za rad — manje putovanja na posao, bolja ravnoteža između poslovnog i privatnog života — izazovima koje sve veći nivo rada na daljinu predstavlja za radnike i sindikate treba da se pozabave u kontekstu kolektivnog pregovaranja i socijalnog dijaloga.

Ako se o tome ne pregovara i adekvatno se ne sprovodi u praksi, rad na daljinu može ugroziti osnovna sindikalna prava na slobodu udruživanja, kolektivnog pregovaranja i organizovanja, posebno kada pristup sindikata radnicima na daljinu nije zagarantovan.

Kako postoji tendencija da više žena nego muškaraca radi na daljinu, to im može omogućiti da bolje uđu na tržište rada i pronađu bolju ravnotežu između posla i privatnog života. Međutim, to takođe može dovesti do gubitka reprezentativnosti ženske radne snage, ako one postanu „nevidljive“ radnice, sa manjim pristupom razvoju karijere, umrežavanju i mogućnostima za obuku od strane olega u kancelariji. Kao što je objavljeno tokom pandemije, pretvaranje sopstvenog doma u radno mesto takođe može povećati rizik od nasilja u porodici.

Dalji rizici vezani za rad na daljinu odnose se na bezbednost i (mentalno) zdravlje, niži nivo inovativnosti i kreativnosti, pojačana opterećenja, duže radno vreme i digitalnu konekciju, potrebu za odgovarajućom nadoknadom direktnih i indirektnih troškova, opterećenja u radnom odnosu, nadzor radnika i uticaj na radnike sa nižim primanjima u neadekvatnim stambenim situacijama.

Iz svih ovih razloga, radnicima su potrebni čvrsti kolektivni ugovori sa punim sindikalnim angažmanom, kako bi se osigurao najbolji mogući sporazum za rad na daljinu.

Dvogodišnji projekat, koji je započeo u maju 2023. godine, ima za cilj da doprinese tekućoj debati o radu na daljinu, razmeni dobre prakse i da preporuke za sprečavanje gubitka reprezentativnosti i moći sindikata omogućavanjem kolektivnog pregovaranja i organizovanja, sa posebnim fokusom na radnice na daljinu.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije učestvuje u razmeni informacija u okviru ovog projekta, koji će se baviti pitanjima kao što su: kako sindikati mogu odgovoriti na ovaj novi oblik organizacije rada, kako povećati svoju reprezentativnost, kako ojačati socijalni dijalog i osigurati da se glasovi žena čuju u kontekstu rada na daljinu? Šta je potrebno pregovarati na nivou socijalnog partnera? Kako možemo osigurati da sindikati dobiju odgovarajuću obuku kako bi mogli da obavljaju ovu ulogu u ovoj novoj radnoj realnosti?

Jasno je da sindikati moraju imati centralnu ulogu u definisanju i sprovođenju politika u vezi sa radom na daljinu i pregovarati o jakim odredbama u kolektivnim ugovorima kako bi osigurali da se prava radnika i uslovi (uključujući slobodu udruživanja, zdravlje i bezbednost, zaštitu podataka, jednake mogućnosti, itd.) primenjuju na sve radnike, bez obzira na oblik obavljanja rada.