U vanrednim okolnostima, izazvanim pandemijom bolesti koju izaziva korona virus (COVID-19), u izmenjenim uslovima pod kojima se obavljaju poslovi, kao i sindikalno organizovanje i aktivnosti, prošlo je nezapaženo da je SINDIKAT FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE krajem oktobra napunio 30 godina.

Podsećamo da je SFOS osnovan na Međunarodni dan štednje, 31. oktobra 1991. godine, i to kao prvi nezavisni sindikat i prvi sindikat potpisnik posebnog (granskog) kolektivnog ugovora u Srbiji. Prethodne tri decenije postojanja i rada i sve šta smo u tom periodu doživeli i preživeli uz stalne promene u našoj državi i turbulencije u odnosu između sveta kapitala i rada, daju nam za pravo da budemo ponosni na prošlost, ali i da znanjem i stečenim iskustvima budemo okrenuti budućnosti.

Ove godine nismo bili u prilici da obeležimo 30. rođendan, kao pre deset godina < http://www.sfos.org.rs/index.php/foto-galerija/jubilej-dve-decenije-sfos-a >, tako da je pred nama i zadatak da svojim radom postignemo da SFOS na dostojanstven način obeleži sledeću deceniju svog rada. A izazovi su veliki...

Ukratko, moramo da pronađemo odgovore na neka od najvažnijih pitanja, kao što su šta je to potrebno da (u)činimo kako bi vratili poverenje radnika, kako odoleti i suprotstaviti se zakonskom derogiranju radnih prava, šta treba menjati u socijalnom dijalogu sa državom i poslodavcima, posebno u izmenjenim oblicima obavljanja poslova, koji menjaju radne odnose, prava i obaveze.

Svi koji veruju u solidarnost i socijalnu pravdu i koji se odluče da se posvete radu u sindikatu morali bi da budu edukovaniji, da prate svetske trendove da bi mogli da zadobiju poverenje nove radničke klase, koju čine mladi, čije su potrebe drugačije od radnika iz prethodnih industrijskih revolucija.

Neophodno je da koristimo nove tehnologije i da „predviđamo“ budućnost. Ako se menjaju vlasnici kapitala, ako se menjaju radnici koji rade kod njih, a pogotovo u delatnosti pružanja finansijskih usluga, onda moramo i mi u sindikatima da se menjamo. To je nešto što smo jasno naučili od naših kolega i prijatelja iz UNI Global Union i drugih sindikata iz inostranstva sa kojima sarađujemo.

Naš cilj je uvek bio i ostaje jasan — najbolja moguća zaštita i očuvanje prava naših članova, uz poštovanje načela: solidarnost = ključ uspeha.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije je primio poziv za učešće u trodelnoj sindikalnoj obuci koju zajedno organizuje jedan od najvećih globalnih sindikata (UNI Global Union, podružnica UNI Europa Finance) i Fondacija Fridrih Ebert (Friedrich-Ebert-Stiftung) i koji je posebno osmišljen za UNI podružnice u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (Hrvatska, Mađarska, Poljska, Republika Češka, Slovačka, Srbija, itd.). Naši članovi iz organizacija sindikata — članica SFOS-a su sa zanimanjem primili ovaj poziv i iskazali su interesovanje da učestvuju u radu, uz ocenu da su teme izvanredne i aktuelne.

Obuka će biti održana upotrebom elektronskih alata, sa srpskim prevodom, i otvorena je za sve UNI podružnice. UNI podstiče, ali ne obavezuje, da učesnici budu uključeni u sva tri treninga, koji će trajati po tri sata, u vremenu od 15:00 do 18:00 časova.

Prvi trening (31. avgust 2021.) biće posvećen istraživačkim veštinama za osnaživanje sindikata i pomoći će učesnicima da razviju svoje istraživačke veštine, analiziraju delatnost pružanja finansijskih usluga, njegovo poslovanje i identifikuju mogućnosti za radnike i sindikate za izgradnju moći udruživanja i organizovanja.

Sledeća obuka (28. septembar 2021.) biće posvećena prenošenju poruke sindikata i upoznaće učesnike o pojedinim društvenim medijima i medijskim alatima koji mogu da pomognu svakodnevnom unapređivanju rada sindikata. Takođe će ići dublje u razmenu političkih i sindikalnih poruka i njihovo uobličavanje.

Završni trening (26. oktobar 2021.) biće posvećen izgradnji sveobuhvatnih kampanja i uputiće učesnike kako ih dizajnirati i primeniti. Takve sveobuhvatne kampanje bile su posebno uspešne u kompanijama i sektorima sa niskom gustoćom sindikata i pomogle su globalnim sindikatima poput UNI Global Union da osvoje globalne okvirne sporazume. Biće izneti podaci o prošlim uspešnim sveobuhvatnim kampanjama i primerima onih koje su u toku.

Prvog maja obeležavamo Međunarodni praznik rada, radničke i sindikalne odgovornosti, koji simboliše crvena boja — simbol borbe protiv okova i za slobodan život, zasnovan na ljubavi, poverenju i solidarnosti. To je jedan od najrasprostranjenijih praznika na svetu, a obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije iz maja 1886. godine, kad su radnici u Čikagu stupili u štrajk, zahtevajući osmočasovno radno vreme.

Praznik rada u svetu se obeležava raznim akcijama i demonstracijama, čija je suština borba za prava radnika, kraće radno vreme, bolje plate i zaštitu na radu. Kod nas ništa novo, jer Prvi maj nema mnogo veze sa težnjama za bolji položaj radnika, već je u kalendaru više rezervisan kao dan za odmor i opuštanje. Deluje da radnička svest danas zaostaje u odnosu na svest radnika od pre više od veka.

I ove godine je jasno da nije ostvaren pozitivan rezultat, barem ne kada su u pitanju socijalna pravda i solidarnost. Radnici, oni koji imaju sreću da imaju posao, nezadovoljni su i uplašeni. Čak i zahtev demonstranata od pre 135 godina za osmočasovno radno vreme, za većinu zaposlenih, iako je propisano Zakononom o radu, kod nas u praksi nije ostvaren.

Nesiguran rad je postao preovlađujući: sa ugovorom na određeno vreme, na privremenim i povremenim poslovima, preko agencija za posredovanje ili rad „na crno“. Strah od gubitka posla i potpuna apatija da se bori i izbori za veće plate, veću minimalnu zaradu, za život dostojan čoveka takođe preovlađuju.

Pandemija korona virusa je dodatno uvećala nesigurnost i pokazala je sve slabosti savremenog sveta, a pre svega ekonomski, zdravstveni i socijalni egoizam, kao i ekstreman nivo ekonomskih, socijalnih i političkih nejednakost. Upravo sada, na iskustvima zdravstvene i socijalne katastrofe u celom svetu, neophodan je iskorak ka pravednijem i podnošljivijem društvu.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije ukazuje da je krajnje vreme došlo da se ovakvo stanje menja. Nije normalno da Srbija bude zemlja jeftine radne snage i nesigurnih poslova za prekarne radnike. Zahtev da radnici imaju pravo na bezbedan i zdrav posao, koji je plaćen tako da omogućuje siguran rad i dostojanstven život je u potpunosti osnovan i opravdan.

To mogu ostvariti radnici i sindikati jedino ako su udruženi, solidarni, dobro organizovani i okrenuti zajedničkom cilju. Solidarnost = ključ uspeha!

Preko godinu dana pandemija koronavirusa je širom sveta rezultirala razornim ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim posledicama, a kraj novonastale krize još uvek nije na vidiku. Poslodavci i radnici danas rade u izuzetno složenom okruženju, koje se stalno menja. U skladu sa savetima Svetske zdravstvene organizacije preduzeti su mnogi koraci širom sveta radi suzbijanja širenja korona virusa, a smanjivanje kontakta licem u lice predstavlja važnu aktivnost za ublažavanje uticaja korona virusa. Iako se teške odluke svakodnevno donose, sigurnost ljudi uvek mora biti na prvom mestu, pa tako mnogi poslodavci isprobavaju rad od kuće kao privremeni ili alternativni aranžman radi smanjenja rizika od moguće zaraze korona virusom zaposlenih u kancelarijama ili na putu do radnog mesta, ali i kao smanjenja troškova.

Finansijske kompanije širom sveta traže načine da smanje svoje troškove u svrhu suzbijanja ekonomske krize. Napredak u informaciono-komunikacionim tehnologijama omogućio je i olakšao alternativne radne aranžmane, uključujući rad od kuće, rad putem interneta, rad uz pomoć telekomunikacionih tehnologija i rad na daljinu. Ovi se pojmovi često naizmenično koriste za označavanje novih i evoluirajućih modela rada izvan prostorija poslodavca, odnosno van radnog mesta. Postojeće zakonske norme koje ovu oblast regulišu su nepotpune i stoga je vrlo važna reakcija zakonodavca ili socijalnih partnera koji bi kroz kolektivne ugovore mogli da regulišu određena otvorena pitanja u pogledu rada od kuće. U kontekstu pandemije, Sindikat finansijskih organizacija Srbije pojam „rad od kuće“ koristi isključivo za rad od kuće kao privremeni, alternativni aranžman za rad.

Rad od kuće je radni aranžman u kojem radnik ispunjava osnovne obaveze svog posla, ostajući kod kuće, koristeći informacione i komunikacione tehnologije. On zahteva zajedničku odgovornost i posvećenost i poslodavaca i radnika, kako bi se osigurao kontinuitet poslovanja i održavanje zaposlenosti. Odgovornost za aranžmane za rad od kuće je podeljena: i poslodavci i radnici treba da budu praktični, fleksibilni i da razumeju položaj onog drugog pri implementaciji aranžmana za rad od kuće. Pre uvođenja aranžmana za rad od kuće, poslodavci bi trebalo da procene da li je to moguće i praktično za data radna mesta i za nosioce posla.

Važno je napomenuti da iako je napredak informaciono-komunikacionih tehnologija omogućio rad od kuće, ne mogu se sve funkcije i zadaci obavljati izvan prostorija poslodavca ili datog radnog mesta. Poslodavci moraju istražiti i primeniti alternativni plan za radne funkcije i zadatke koji se ne mogu izvoditi na daljinu, ili za radnike koji imaju ograničenja kod kuće ili zdravstvene probleme i problem vezano za sigurnost koji onemogućavaju rad od kuće.

Rad od kuće je predviđen i najnovijom direktivom Evropske komisije Evropske unije o transparentnim uslovima rada, a kojoj bi i Srbija morala da se prilagodi. Ta direktiva usaglašava različite oblike fleksibilnog rada i većina njih se odnosi baš na atipične oblike angažovanja, a to su poslovi koji se ne obavljaju u prostorijama poslodavca.

Zakon o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 — odluka Ustavnog suda, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđa mogućnost obavljanja rada zaposlenih van prostorija poslodavca, propisujući članom 42. da:

„Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca.

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.

Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu stava 1. ovog člana, pored odredaba iz člana 33. ovog zakona, sadrži i:

1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;

2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;

3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;

4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;

5) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;

6) druga prava i obaveze.

Osnovna zarada zaposlenog iz stava 1. ovog člana ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.

Odredbe ovog zakona o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu iz stava 1. ovog člana, ako drukčije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.

Količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana ne mogu se odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom i opštim aktom.“

Član 44. propisuje da: „Poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.“

Iako je u Srbiji rad od kuće predviđen kao oblik radnog odnosa, naš zakon nedovoljno definiše tu oblast rada, tako da bi država u saradnji sa socijalnim partnerima morala detaljnije da se pozabavi normiranjem pojedinih pitanja koja su zasad predviđena za uređenje ugovora o radu. Kod nas nisu dovoljno precizno zakonom regulisane tačke koje se odnose na nadzor poslodavca i efikasnost radnika koji radi od kuće. Sporno je i pitanje obezbeđivanja sredstava za rad. Tu su i nedoumice oko osiguranja radnika od povrede na radu...

Aranžmani za rad od kuće obično se implementiraju na dobrovoljnoj osnovi između poslodavaca i zaposlenih, a često ih prati potpisani sporazum koji definiše uslove za to. Važno je napomenuti da privremeni aranžmani za rad od kuće ne zahtevaju trajno prilagođavanje odredbama i uslovima iz ugovora o radu.

Obračun i isplata zarade za zaposlenog koji radi od kuće u svemu je isti kao i obračun i isplata zarade za ostale zaposlene. Na samu visinu primanja zaposlenog koji radi od kuće utiče pak zakonska odredba koja predviđa da poslodavac treba da isplati zaposlenom naknadu za korišćenje i upotrebu sredstava za rad i naknadu drugih troškova rada. Članom 105. Zakona o radu predviđeno je da se zaradom zaposlenog smatraju sva primanja zaposlenog iz radnog odnosa, osim određenih izuzetaka, među kojima je i prethodno pomenuta naknada za korišćenje i upotrebu sredstava za rad i naknada drugih troškova rada. Obzirom da naknada ovih troškova nema karakter zarade, na njih se ne obračunavaju porez i doprinosi. Iz tog razloga, poslodavac i zaposleni treba jasno da predvide koja će sredstva rada koristiti zaposleni kod kuće, koji iznos naknade će po tom osnovu primiti, kao i koje druge troškove rada će mu poslodavac nadoknaditi. Tako, primera radi, poslodavac i zaposleni mogu da ugovore da poslodavac isplati zaposlenom naknadu za korišćenje privatnog računara, telefona, štampača, kao i troškove redovnog održavanja računara i troškove upotrebe potrošnog materijala.

Poslodavci bi trebalo da naznače koji su to standardi učinka za koje očekuju da se očuvaju tokom rada od kuće. Međutim, poslodavci bi trebalo da priznaju, obzirom da se rad od kuće sprovodi u ovako vanrednoj situaciji, da bi mogle postojati prepreke u kući radnika koje bi trebalo rešiti. Treba razmotriti određeni stepen fleksibilnosti, uz istovremeno očuvanje očekivanog standarda.

Poslodavci su generalno odgovorni za sigurnost i zdravlje zaposlenih na radnom mestu i u radno vreme. Oni bi mogli biti odgovorni za nezgode u vezi sa poslom koje se događaju u radnom prostoru zaposlenog kod kuće tokom radnog vremena. Povrede zaposlenih u vezi sa poslom koje se dogode za vreme radnog vremena i za vreme obavljanja radnih funkcija u opredeljenom radnom prostoru kod kuće obično su obuhvaćene nadoknadom za zaposlenog. Poslodavci mogu razmotriti mogućnost da definišu ili prošire postojeću politiku zaštite na radu kako bi obuhvatili prostor u kojem zaposleni živi tokom aranžmana za rad od kuće. Oni moraju osigurati da su radnici upoznati sa tom politikom, uključujući procedure za prijavljivanje povreda na radu i lošeg zdravlja ili bilo kakve zabrinutosti vezano za zaštitu na radu.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije od usvajanja prethodnih izmena i dopuna Zakona o radu stalno podvlači da Zakon ima mnoštvo manjkavosti, pa i u pogledu definisanja rada od kuće, i da postojeći zakon mora pravno preciznije da reguliše takvu vrstu rada, koja je postala praksa u kriznim stanjima.

Rad od kuće sve više postaje uobičajeni način obavljanja rada za veliki broj zaposlenih. Pre novonastale epidemiološke situacije, rad od kuće bio je izuzetak i rezervisan, uglavnom, za određene intelektualne poslove i retke delatnosti. Jedna od najupečatljivijih pojava aktuelne pandemije bila je ta da su se zaposleni u bankama i firmama za finansijske usluge prilagodili radu od kuće, i to vrlo uspešno, što je mnoge navelo na ozbiljne analize. Banke su sve više za tu opciju, jer tako štede milione i sve se manje čini izvesnim da će doći do potpunog povratka na „staru normalnost“, jer se ova, nova, pokazala kao ekonomski efikasnija, barem za one poslodavce koji mogu uspešno da posluju na daljinu. Rad od kuće je došao da ostane, tako deluje, a ne da nestane i samim tim, moramo ga prihvatiti kao realnost, za koju tek treba da se pripremimo.

Godina na izmaku je bila traumatična zbog pandemije korona virusa. Od godine prepune iskušenja, svi moramo izvući neke lekcije i pouke, a pre svega to da je zdravlje najvažnije, ali i to da je pandemija uvela brojne novine po pitanju rada...

Odlazak na posao zamenio je rad od kuće, a dnevna soba je postala i novi radni prostor. Poslodavac može „naložiti rad od kuće“ kada priroda posla kod poslodavca dopušta takvu mogućnost. U takvim slučajevima zasniva se radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i takav rad obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. Ukoliko se rad obavlja od kuće, podrazumeva se da priroda posla kod poslodavca dopušta takvu mogućnost. To znači da ne postoji zakonski osnov da poslodavac u takvim slučajevima, zaposlenom umanji zaradu.

Deluje da će tako biti i posle pandemije kod onih poslova koji se, zbog vrste delatnosti, mogu obavljati od kuće. Oni koji ne mogu da rade od kuće susretaće se sa izazovima koji su već prisutni, a koji su uslovljeni preventivnim higijenskim merama, kao i neizvesnošću zarade i samog radnog mesta. Opravdana je briga kakvi će se odnosi razvijati među zaposlenima, kao i između zaposlenih i poslodavca, u uslovima gde neće zajednički provoditi vreme, kako na poslu, tako i van njega. To je veliki izazov i za poslodavce i za sindikate da osmisle nove načine da se taj problem prevaziđe.

Očekivanja su da pandemija ipak neće potrajati toliko dugo da drastično izmeni dosadašnje načine ljudske komunikacije i da je potreba za drugim ljudima jača od nje. Međutim, komunikacija putem interneta, kompjuterskih programa i mobilnih aplikacija biće učestalija, jer je efikasnije da se određeni poslovi i aktivnosti obavljaju elektronskom komunikacijom — „onlajn“.

Dobrom delu poslodavaca trenutno stanje je poslužilo kao izgovor za otpuštanje radnika. Postoji strah da će se taj trend nastaviti i u godini pred nama, jer je praksa pokazala da se neki poslodavci i dalje pozivaju na svetsku ekonomsku krizu čak s kraja prethodne decenije. Međutim, za očekivati je da će pandemija ipak pomoći da se drugačije sagleda i vrednuje svet rada.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije će nastaviti da radi na tome da se rad vrednuje, da se prava iz rada poštuju i da radnici žive dostojanstveno od svog rada. Dostojanstven rad znači obavljanje posla na radnom mestu na kome se poštuju i štite prava radnika, na kome se može zaraditi pristojna zarada, gde postoji bezbedan rad i primerena socijalna zaštita.

Našim članovima i svim građanima Srbije želim zdravu, srećnu i uspešnu Novu 2021. godinu! Svaka nova godina budi želju i nadu za novi početak i bolje sutra, pa je prirodno da očekujemo da radimo i od svog rada dostojanstveno živimo, da živimo bolje nego u prethodnoj godini.

Milan Alempijević, predsednik Sindikata finansijskih organizacija Srbije