Mere kojih će morati da se pridržavaju poslodavci, ali i zaposleni dobile su svoj zakonski okvir. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti („Sl. glasnik RS“, br. 94/2020 - dalje: Pravilnik) stupa na snagu 11. jula 2020. godine, a poslodavci su dužni da najkasnije do 10. avgusta usvoje plan u skladu sa propisanim odredbama.

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, donelo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Pravilnik praktično sadrži dva dela odredbi – jedan za poslodavce, drugi propisuje obaveze zaposlenih. Pravilnikom su propisane mere koje je poslodavac dužan da primeni i u cilju prevencije, ali i ukoliko dođe do oboljevanja zaposlenih, ali i onih koji se zateknu u radnoj okolini.

Član četiri propisuje obaveze poslodavca i šta mora da sadrži plan primene mera, koji mora da se usvoji. To praktično znači da se moraju usvojiti preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, ali i obezbediti kontrola sprovođenja.

Poslodavac je dužan da obezbedi: (1) pre početka rada da obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti; (2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih; (3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora; (4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku; (5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad; (6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi; (7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima; (8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.

U slučaju pojave zarazne bolesti: (1) prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava; (2) poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada; (3) precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije; (4) organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen; (5) kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne uz propisane mere zaštite; (6) primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa.

Obaveze zaposlenih: (1) sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih; (2) namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica; (3) dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke; (4) ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela; (5) obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice; (6) pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice; (7) pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene; (8) u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih; (9) sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Uzimajući u obzir mogućnost širenja zarazne bolesti, prilikom organizovanja procesa rada potrebno je planirati sprovođenje preventivnih mera i odrediti zaduženja za kontrolu sprovođenja.

Sindikat osiguranja i finansija Italije (Federazione Italiana Sindicato Assicurazioni Credito — FISAC) je uz podršku UNI Global Union UNI Evropa finansije konkurisao za dobijanje sredstava iz fondova Evropske unije radi realizacije novog projekta. Namera naših kolega i prijatelja iz Italije nije samo da dobiju sredstva, već žele da projektuju i izgrade nešto novo, produbljući socijalne i radne odnose u novoj eri, nagoveštavajući novi socijalni model u finansijskom sistemu.

Kolege iz FISAC-a su ubeđene da se nakon šoka koji je izazvao korona virus, moraju povećati naša lična i politička odgovornost i posvećenost. Jednostavna ideja da će se stvari same od sebe promeniti, rizična je i beskorisna. Ako posmatramo dugoročni trend, ova nova sistemska kriza, pa čak (još) i finansijska, ukazuje na sve prethodne nejednakosti i propuste socijalno-ekonomskog modela i finansijskog sistema. Više nego ikada potrebno je da podelimo analize, iskustva, ideje i alternative, suočavajući se sa rastućim zdravstvenim, socijalnim, ekonomskim, političkim i ekološkim krizama, počevši od finansijskog sektora, usmeravajući ga da bude deo rešenja, a ne novi izvor upropašćavanja.

U ovom do sad neviđenom kontekstu, glavni izazov socijalnih partnera i kreatora politika nije samo uspešno rešavanje trenutnih posledica koje će ostati iza koronavirusa, već i preispitivanje postojećeg sistema industrijskih odnosa. Evropski industrijski odnosi u periodu nakon pandemije moraju nužno postati otporni na krize, održivi i operativni.

Zajedno smo vodili veliku bitku kako bismo se nosili sa posledicama uticaja virusa, tako da je to startno polazište za podelu obećavajuće prakse i suočavanje sa narednim koracima. Kako će finansijski sektor postupiti, koristiti (ili zloupotrebiti) to skustvo? Kako možemo dati oruđe sindikatima na nacionalnom i evropskom nivou da bi bili efikasniji u pregovaranju? Kako ga koristiti za povećanje članova sindikata? Ovaj projekat je pokrenut u korist zajedničkog raspolaganja za sve naše članice i članove.

S tim u vezi, stigao je poziv da Sindikat finansijskih organizacija Srbije — SFOS bude partner u tom projektu pod radnim nazivom „Održivi industrijski odnosi u vanrednim situacijama“ (SIRE — Sustainable Industrial Relations through Emergencies), koji je Evropskoj komisiji Evropske unije zaveden pod brojem: VP/2020/004. Za naše kolege iz FISAC-a je presudno to što u delatnosti pružanja finansijskih usluga u Srbiji postoji organizovan sindikat koji poseduje iskustvo u radu na terenu na oblikovanju i analizi baze podataka o praksi, iskustvima, potrebama i perspektivama.

Uvažavajući ovaj poziv kao potvrdu dobrog rada predstavnika SFOS-a u okviru prethodna dva uspešna FISAC-ova projekta, SFOS je prihvatio učešće i u novom projektu, u okviru koga je planirano šest sastanaka tokom 2021-2022. godine plus završna konferencija, od kojih će tri biti održane korišćenjem internet aplikacije za komunikaciju. Prijatelji iz Italije su zatražili i pomoć u organizovanju prve konferencije novog projekta juna sledeće godine u Beogradu. To je priznanje za prethodno uspešno organizovane konferencije održane u našem glavnom gradu, i to 7-9. novembra 2016. godine <Projekat „(Evropski) saveti rada u sektoru finansija“> i 19-21. juna 2019. godine <Projekat „Učešće zaposlenih u promenama u radu u okviru finansijskih transnacionalnih grupa: obuka i politika od direktiva Evropske unije do trenutne prakse“>.

U projekt će kao partneri biti uključeni i predstavnici sindikata u finansijama Austrije, Danske, Francuske, Grčke, Hrvatske, Malte, Nemačke, Portugalije, Rumunije, Slovenije i Španije. Saradnici projekta biće Institut za ekonomska i društvena istraživanja (Istituto Ricerche Economiche e Sociali) iz Bolonje, Italija, Univerzitet Fridrih Aleksander (FAU — Friedrich-Alexander-Universität Erlangen-Nürnberg) iz Erlangen-Nuremberga, Nemačka, Povezane finansije (Finansforbundet) iz Kopenhagena, Danska, kao i Centar za obuku radnika Katalonije (CCOO de Catalunya) iz Barselone, Španija.

Međunarodni praznik rada obeležava se danas širom sveta. Obeležava se 1. maja, na dan kada su radnici u Čikagu 1886. godine štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme. Trećeg maja došlo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata i štrajkolomaca. U sukobe se umešala policija, a četiri pripadnika sindikata je ubijeno. Narednog dana anarhisti su organizivali demonstracije. Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je tada bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca. Osam anarhista je uhapšeno, optuženo za ubistvo i osuđeno na smrt, iako njihova krivica nije utvrđena. Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.

Prvi put u novijoj istoriji Srbije, ove godine radnici će svoj praznik obeležiti u vanrednom stanju, u izolaciji, zabrinuti za svoje i zdravlje svojih bližnjih, zabrinuti za osnovnu egzistenciju, zabrinuti šta nosi budućnost. Na žalost, od samog početka izbijanja pandemije korona virusa, epidemiološka situacija pokazala je sve tragične posledice i rizike po živote ljudi i celokupnog sveta rada. Kriza izazvana pandemijom je promenila svet i pokazala svu sebičnost i nedostatke savremenog društva i jasno ukazala da svet više neće i ne sme da bude isti. Za razliku od dosadašnjih kriza, za koje je bio poznat uzrok, ali i način zaustavljanja, trenutna kriza nešto je potpuno neočekivano i nepoznatno. Problem je u tome što će oporavak ekonomije početi onda kada se završi zdravstvena kriza, u čemu zapravo i leži problem, obzirom na njeno potpuno nepredviđeno trajanje, ali i mogućnost povratka.

Ipak, ova kriza je još jednom pokazala vrednost svih radnika za funkcionisanje društva i naš svakodnevni život. Osim zdravstvenih radnika, koji se izuzetnim zalaganjem bore na prvoj liniji odbrane od virusa, tako i trgovci, apotekari, poštari, komunalci, pekari, građevinari, pa i zaposleni u bankama i drugim finansijskim organizacijama, kao i oni koji zbog epidemioloških mera ne mogu da rade, iako je i njihov doprinos našem životu značajan, potvrđuju da se bez njihovog rada ne može odvijati normalan život.

Međunarodni praznik rada je prilika da se bliže pogleda „novo normalno stanje“ koje se najavljuje, kao i da se počne sa radom na tome da ono bude bolje normalno stanje - ne toliko za one koji već imaju mnogo, nego za one koji imaju premalo. Činjenice pokazuju da je posledica pandemije i dalji neobuzdani porast nejednakosti, jer virus pravi brutalnu diskriminaciju protiv najsiromašnijih i nemoćnih.

Zato upravo na Međunarodni praznik rada Sindikat finansijskih organizacija Srbije poziva sve poslodavce da ne otpuštaju radnike, da ne smanjuju plate, da vode računa o radnom vremenu i o bezbednosti na radnim mestima. Šalјemo jasnu poruku da ćemo ukazati ko su neodgovorni poslodavci i da ćemo se boriti protiv toga da profitiraju od sadašnje situacije, kao i da krše radnička prava.

Socijalno pravedno društvo mora biti i jeste naš cilј. Radnička prava, dostojanstvo rada i kvalitet života građana su jedina merila uspešnosti svake vlasti, pa i ove, a na radnicima i sindikatima je da se za to izborimo, za plate koje zaslužujemo, promenu radnog zakonodavstva koje će štititi radnike, a ne kapital, kao i da se radnici pitaju i odlučuju o svim pitanjima od kojih zavisi i koja utiču na svet rada.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije je objavilo detaljna objašnjenja prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja.

Upućen je apel poslodavcima da, ukoliko to moguće, zaposlenima organizuju rad od kuće. Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja rade od kuće, imaju pravo na zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu. Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način. U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.

Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama. Tu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca, ukazalo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Po preporuci „poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza“. Zaposlenima koji su u takvoj situaciji neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenog.

Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.

Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.

Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, ima pravo na naknadu zarade. Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje. Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa. Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih on nije mogao da dostavi.

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade. Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu. Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Radnici se podsećaju da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na "prinudni godišnji odmor" u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa zakonom. U tom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, koja ne može biti manja od minimalne zarade. Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.

Ukazano je i da Zakonom o radu nije utvrđena visina naknade zarade za vreme prekida rada, do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica. Naknada se utvrđuje i isplaćuje u visini koja je utvrđena kolektivnim ugovorom/pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade, odnosno u visini od 100 odsto zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i u nekim drugim prilikama. Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), ali samo na zahtev zaposlenog.

Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak, mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.

U saopštenju se podseća da se visina otpremnine utvrđuje kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Istaknuto je i da pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme, koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.

Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.

eAdrese: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. / Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. | telefon: 0800/300-307 (besplatan poziv).

Sindikat finansijskih organizacija Srbije izražava zabrinutost zbog pandemije korona virusa i posledica po radnike, jer su mnogi naši članovi u direktnom kontaktu sa klijentima, odnosno korisnicima usluga i, kao takvi, u riziku od zaraze i prenošenja zaraze na druge. Zato je neophodno da se postaramo da njihovo zdravlјe i bezbednost budu na prvom mestu.

U posebnom saopštenju Vlade Republike Srbije nakon proglašenog vanrednog stanja zbog koronavirusa napomenuto je da vanredno stanje ne znači da prestaje rad u privredi, privatnom i javnom sektoru. Vlada preporučuje poslodavcima da proces rada organizuju tako da svi koji to mogu rade od kuće. Ako rad od kuće nije moguć, proces rada treba organizovati tako da se strogo poštuju sve higijensko-tehničke mere za sprečavanje širenja zaraze (ograničen broj ljudi u prostoriji, korišćenje zaštitnih maski i slično). Veoma je važno da u ovom trenutku pokažemo solidarnost i zbog toga Vlada apeluje na poslodavce da se ponašaju odgovorno i imaju neophodno razumevanje za svoje zaposlene. Ovo se posebno odnosi na građane čija deca prestaju da idu u vrtiće i škole.

Prema informacijama kojima SFOS raspolaže, većina banaka i osiguravača je donela odluku da svuda gde postoje tehničke mogućnosti zaposleni obavljaju posao od kuće. SFOS podržava te odluke i podvlači da su poslodavci u tim slučajevima u obavezi da isplaćuju naknadu zarade u punom iznosu, kao i kada se posao obavlja u poslovnim prostorijama poslodavca.

SFOS poziva sve poslodavce da primene principe prevencije i sprovedu sve adekvatne mere da zaštite zdravlјe radnika na radnom mestu. S tim u vezi, neophodno je obezbediti da svi radnici koji imaju simptome ili koji su u karantinu mogu da odu na odsustvo bez bojazni da će izgubiti posao ili prihod.

SFOS očekuje da Vlada Republike Srbije donese odgovarajuća akta kojim bi se na osnovu člana 117 Zakona o radu utvrdila naknada zarade u visini od 100% zarade koju su ostvarili za pretnodnih 12 meseci za zaposlene koji su obuhvaćeni Merama Vlade za sprečavanje širenja i suzbijanja korona virusa (za vreme trajanja karantina, lečenja i drugo).

Zakonom o radu u članu 117 utvrđeno je da: „Zaposleni ima pravo na odgovarajuću naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca do kojeg je došlo zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.“

Na osnovu naveden odredbe Zakona o radu, a u cilju jednoobraznog uređivanja isplate naknade zarade za zaposlene obuhvaćene Merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanja korona virusa, pre svega za zaposlene kojima je određena obavezna mera karantina, neophodna je naknada zarade u visini od 100% zarade, kako je prethodno navedeno, uključujući i sprovođenje sličnih mera i u privatnom sektoru, u onim delatnostima čiji su zaposleni upućeni na intezivne kontakte sa stanovništvom, kao što je slučaj u delatnosti pružanja finansijskih usluga.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije svoje aktivnosti obavlja držeći se načela: solidarnost = ključ uspeha, a trenutna situacija zahteva potpuno poštovanje i primenu tog načela, tako da ćemo obustaviti održavanje sednica organa dok traje vanredno stanje, dok predsednik i stručna služba SFOS-a nastavljaju da redovno obavljaju svoje obaveze.