Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Ode stara, dođe nova godina

2018

Našim članovima, kao i svim građanima Srbije, Sindikat finansijskih organizacija Srbije želi uspešnu i zdravu 2018. godinu i pozivamo da nam se pridružite u pravednoj borbi za dostojanstvenu budućnost sveta rada.

Nemojte misliti o juče, razmišljajte o sutra, zato što je sutra prilika da ispravimo greške od juče. Niko ne može da se vrati u prošlost i da promeni ono što se desilo. Radimo na našoj sadašnjosti da bismo obezbedili izvesniju budućnost.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije godinama ukazuje da radnici i građani sve teže žive; posao je sve nesigurniji, a život sve nestabilniji i neizvesniji, označeni smo kao tržište jeftine radne snage. Iako zvanično statistički napredujemo, većina ljudi - osiromašeni i degradirani - to ne oseća.

Trud i predan rad na svim pitanjima i problemima sa kojima se naši članovi svakodnevno susreću bili su naše uporište. Činićemo to i dalje, ostalo je dosta posla, čvrsto verujući da je solidarnost ključ uspeha!

 

Odgovorna prodajna politika

Kampanja UNI Global Union, čija je članica Sindikat finansijskih organizacija Srbije, je borba za okončaje agresivnih ciljeva i sistema ocenjivanja rezultata prodaje koji su kontraproduktivni za zaštitu potrošača i da prednost dobiju profesionalni i kvalifikovani saveti. Usredsređenost na kratkoročne i prekomerne ciljeve profita bila je osnov za razdvajanje finansijskih tržišta od stvarne ekonomije. To je donelo veliki pritisak na zaposlene širom sveta da ispune ciljeve i prodaju, čime pretvaraju zaposlene u bankama i osiguranju iz savetnika u prodavce.

UNI Global Union daje jednoglasnu podršku i solidarnost SFOS-u na stalnom ukazivanju na alarmantni pritisak na zaposlene u bankama i u osiguranju da prodaju što više finansijskih proizvoda, pritisak koji utiče na zdravlje, pa i život. UNI izražava nezadovoljstvo i bes zbog tog pritiska koji je stalan za zaposlene u finansijama kod nas. Prodaja i ostvarenje ciljeva su ozbiljan problem za naše članove.

Menadžmenti misle samo na profit i ne smatraju da postoji ekstremni psihološki pritisak kojim su radnici podvrgnuti da bi ispunili date im tzv. „targete“. Reč „target“ (koja u engleskom jeziku znači „cilj“ ili „meta“) kod nas označava radne zadatke ili, preciznije, plan ostvarenja finansijskih prihoda izražen u nominalnom iznosu koji treba da postigne jedan organizacioni deo, kao i svi zaposleni u tom delu pojedinačno. Zakon o radu ne poznaje pojam „target“, pa prema tome nema ga ni u kolektivnim ugovorima. Navedeni „target“ nije čak ni predmet bilo kakve odluke nadležnih organa banaka i osiguravača, što znači izmišljen naziv, koji krije veliku zamku za zaposlene.

Grafit na zidu sve govoriU neoliberalnom konceptu ekonomije koji kod nas vlast primenjuje najgore je što na velika vrata uvode nesigurnost radnih mesta i socijalni damping. Laki otkazi i povećanje broja nezaposlenih dovešće do toga da će svako gledati da sebe nudi jeftinije od drugih, što će predstavljati uvod u „trku plata ka dnu“ i pravi socijalni nazadak. Sve ovo, naravno, u interesu krupnih multinacionanih kompanija kojima su radničke plate uvek prevelike, a zakona koji regulišu radne odnose uvek previše. Predstavnici sveta kapitala i vlasti stalno ponavljaju istu priču o potrebi jačanja konkurentnosti i spremnosti radnika da se žrtvuju. Stvara se svojevrsna negativna spirala koja vodi koncentraciji prihoda i povećanju nejednakosti.

Odsustvo osnovne sigurnosti posla i uporna visoka stopa nezaposlenosti i sve više poslodavaca zaslepljenih od pohlepe i beskrajne potrage za povećanjem profita, stavljaju težinu žestoke konkurencije sektora finansija na ramena zaposlenih u bankama i osiguranju. Korišćenje digitalizacije poslodavcima služi kao sredstvo za smanjenje radne snage, a ne smanjenje radnog opterećenja, što dodatno povećava strah i rizik od gubitka posla, a istovremeno uvodi novi prodajni pritisak da bi zaposleni postigli potpuno nerealne ciljeve.

Zaposleni u srpskim bankama i osiguranju svakodnevno se bore sa psihološkim i fizičkim zdravstvenim problemima. Stres može dovesti i do tragičnog gubitka života zbog izuzetno dugog radnog vremena, pod velikim i stalnim pritiskom. SFOS upozorava poslodavce u sektoru finansija da nije dozvoljeno da vrše pritisak na zaposlene određivanjem „targeta“ i traženjem od zaposlenih da potpisuju obavezu njihovog ispunjenja uz blanko otkaz za slučaj da „target“ ne ispune.

UNI i SFOS osuđuju neprihvatljivo ponašanje poslodavaca u sektoru finansija u Srbiji i pozivaju na neposredan dijalog i konsultativni proces sa sindikatom kako bi smanjili pritisak na zaposlene i učinili da taj sektor sprovodi odgovornu prodajnu politiku prema klijentima i zaposlenima.

 

Dopis Narodnoj banci Srbije

Sindikat finansijskih organizacija Srbije se u ime Sindikata Jubanke a.d. obratio zvaničnim dopisom Narodnoj banci Srbije zbog velikih problema sa kojima se susreću zaposleni u Jubanci a.d. i sa potpuno neizvesnom budućnošću za ogromnu većinu zaposlenih u toj banci i za samu banku. U senci mnogobrojnih saopštenja za javnost, a posebno nakon usvajanja Pravilnika o izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji Jubanke od 4. oktobra 2017. godine, u stvarnosti se dešava tiho, nevidljivo uništavanje jedne banke.

SFOS je zatražio od Narodne banke Srbije, koja je u očekivanju da novi vlasnik ojača banku dala saglasnost za preuzimanje bivše Alpha Bank Srbija, da izvrši nadzor nad već preduzetim i najavljenim merama u Jubanci, jer je realnost drugačija, pošto novi vlasnik preduzima mere koje vode ka gašenju banke sa višedecenijskom tradicijom i kvalitetom u poslovanju i sa obučenim kadrom.

Link  link Dopis Sindikata finansijskih organizacija Srbije Narodnoj banci Srbije

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da za to što ovdašnji biznismeni kupuju banke postoji racionalno objašnjenje. „Oni dobro razumeju da rizik biznisa treba raspodeliti na više delatnosti. Polaze od toga da problemi neće u isto vreme pogoditi svaki njihov biznis, tako da i ako ih bude, mogu da ih kompenzuju s onima gde su bolje poslovali. Tako je svuda u svetu. Manje ozbiljan razlog jeste to što su ovdašnji poslovni ljudi u početku lako došli do novca i apetiti su im porasli pa misle da mogu da budu uspešni i u bankarstvu. Ta ekskurzija nije jednostavna, treba poslovati u okruženju 30 banaka, među kojima su i velike evropske. Bankama dobro ide, ali ipak ne kao ranije. U svetu vlasnici kapitala plate da banke vode oni koji znaju, a kod nas direktori banaka sprovode ideju gazde, jer on zna najbolje“ – kaže Savić. (Politika | 24. 10. 2017.)


A šta je dostojanstveni rad?

Međunarodni dan dostojanstvenog rada

Kao i sindikalne kolege iz celog sveta i Sindikat finansijskih organizacija Srbije je obeležio 7. oktobar – Međunarodni dan dostojanstvenog rada, ustanovljen na predlog Međunarodne konfederacije sindikata.

Dan pre toga bio je Svetski dan nesigurnog posla, kao upozorenje da nesiguran posao zbog pohlepe kapitala jeste globalni problem i da kao takav i u Srbiji postaje sve veći problem.

A šta je dostojanstveni rad? Ukratko: rad koji omogućava dobar život. U širem značenju: rad koji istovremeno sadrži četiri komponente: zapošljavanje, radno-socijalna prava, zaštitu i dijalog, jer sve su četiri komponente potrebne za stvaranje najbolje perspektive za razvoj i socijalni napredak.


Cilj obeležavanja ovog dana u svetu je ukazivanje: (1) da privredni i ekonomski rast i dostojanstvo čoveka idu zajedno; (2) da se prava radnika smatraju temeljom razvoja, ekonomskih, financijskih, trgovinskih i socijalnih politika; (3) da se dostojanstveni rad ne smatra domenom bogatih zemalja, već mogućnošću za održivi razvoj u čitavom svetu; (4) da se temeljni radni standardi Međunarodne organizacije rada, kao specijalizirane ustanove Ujedinjenih nacija, poštuju u svakoj zemlji; (5) da se strategije dostojanstvenog rada razvijaju i provode na nacionalnom i međunarodnom nivou; (6) da se javna rasprava vodi oko odluka koje se donose na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou i da se odluke donose uz uključenost direktno pogođenih; (7) da vlasnici kapitala i poslodavci prepoznaju dostojanstven rad kao ključnu komponentu njihovih poslovnih strategija; (8) da je uvažavanje organizacija civilnog društva iz zemalja u razvoju od strane evropskih političara u odnosu na značaj dostojanstvenog rada temeljni korak kako bi se ostvario život u dostojanstvu, bolji standardi življenja i mogućnost izbavljenja iz siromaštva; (9) da dostojanstven rad mora biti shvaćen i prihvaćen kao pravo u zemljama u razvoju, kao što je u razvijenim zemljama.

I dok je razvijeni svet 7. oktobar obeležio kao dan dostojanstvenog rada, mi se u Srbiji tog dana podsećamo koliko smo daleko od dostojanstva. Dostojanstvo radu daje radnik i zato treba javno prozivati i obeležiti sve one koji mu ga na bilo koji način oduzimaju, bez obzira je li reč o poslodavcima ili njima bliskim političarima i vlasti. Svetski dan dostojanstvenog rada obeležava se jedan dan u godini, ali radniku i radu to dostojanstvo pripada svih 365 dana u godini. On je radnikovo, naše pravo i naša je sindikalna dužnost i obaveza da dijalogom i pritiskom na poslodavce i političare uradimo sve kako bi to zaista tako i bilo.

Veliki je broj nezaposlenih, rad bez zarada, bez uplaćenih doprinosa, poniženje i diskriminacija na svakom koraku, ali i ćutanje, jer je strah od gubitka i takvog posla ogroman. Sa zaradom koja je najčešće niža od egzistencijalnog minimuma, nema govora o bilo kakvom dostojanstvenom radu srpskog radnika. Lojalnost poslodavcu i naporan rad koji je nekada obezbeđivao stabilnu karijeru zaposlenog i sigurnu penziju je obezvređen i obesmišljen. Sve više radnika, usled preovlađujućeg nedostatka radnih mesta radi na privremenim i povremenim poslovima, izložen visokom stepenu rizika, za niske ili minimalne zarade, bez odgovarajuće pravne i zdravstvene zaštite.

Obaveza Sindikata finansijskih organizacija Srbije je da ukaže da nesiguran rad postaje nacionalna sramota, da lišava ljude prava na pristojan život, podriva kompletan sistem vrednosti, utiče na materijalno i psihološko stanje nacije, a posebno porodice, koja je danas veoma ugrožena.

Svetski dan dostojanstvenog rada je i ove godine protekao u senci međunarodnih sukoba i krize na bliskom istoku, što značajno i kod nas utiče na trend usporavanja privrednog rasta, porasta nezaposlenosti i pada životnog standarda. Ono šta dodatno zabrinjava je da se ne naziru rešenja, jer se egzistencijalni problemi građana iz godine u godinu guraju u stranu pred naletima dnevne politike, a umesto jačanja ekonomskih kapaciteta države pribegava se nastavku primena mera restriktivne štednje, smanjenju socijalnih davanja i zamrzavanju plata i penzija.

Kod nas nema socijalnog dijaloga, ali neko će kad-tad morati odgovarati što ga nema. Pored toga, ono što nas kao sindikat zabrinjava je nedostatak radničke solidarnosti kada je rad i posao u pitanju, odsustvo kohezionih veza među ljudima i empatije. Ljudi sve više propuštaju da reaguju, misleći da to nije njihova stvar i da se to ne sme.

Kao sindikat dužni smo da upozorimo da je ovakvo stanje nepodnošljivo i sve manje izdržljivo, jer nezadovoljstvo konstantnom neizvesnošću, osiromašenjem i padom kupovne moći raste kod zaposlenih, nezaposlenih i penzionera. Kad nema osnovnih radnih prava, nema ni socijalnih. Rad mora biti dostojanstven, prijavljen, zaštićen, legalan i vidljiv sa stanovišta penzionog prava. Međutim, pravo na dostojanstven rad trebalo bi da se tiče svih u društvu, a ne samo sindikata i svi moramo da shvatimo da je to osnovni problem sa kojim se suočavamo i ako ne bude rešen, jednostavno - nema budućnosti.

 

Puko preživljavanje

Međunarodni dan starijih osoba proglasila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1990. godine, da bi naglasila važnost osiguranja životne sredine koja se može prilagoditi potrebama i sposobnostima stanovnika treće dobi. Taj dan se obeležava 1. oktobra svake godine.

Starenje populacije danas predstavlja jedan od najvećih uspeha čovečanstva, ali je i jedan od najvećih izazova. Procena je da će broj starijih osoba širom sveta porasti za 56%, odnosno sa 901 milion osoba na više od 1,4 milijarde između 2015. i 2030. godine. Do 2030. godine, broj osoba starijih od 60 godina i više će premašiti broj mladih uzrasta od 15 do 24 godine.

Kako ćemo dalje?

Evropa se suočava sa velikim demografskim promenama koja će dovesti do smanjenja radno sposobnog stanovništva, većeg broja starijih radnika i više ljudi u penziji. Ovo ima veliki uticaj na blagostanje država i predstavlja nove izazove za sve sektore privrede. Da bi se osigurala održivost evropskog socijalnog modela prema posledicama demografske tranzicije, biće neophodna modernizacija sistema socijalne zaštite. U Evropi današnje stanovništvo stari i opada u broju. To će značiti izazov bez presedana za demografsku budućnost Evropske unije. Starenjem populacije, uočava se sve veći broj penzionisanih građana i premalo radnika koji će na adekvatan način finansirati programe državne zaštite i pomoći, jer niska stopa nataliteta očigledno smanjuje broj mladih radnika koji ulaze na tržište rada.

Proglašenjem Međunarodnog dana starijih osoba podstiču se države da starijim stanovnicima osiguraju zadovoljenje njihovih potreba i omoguće ime učestvovanje u društvu skladu sa njihovim sposobnostima. Neophodno je istražiti najdelotvornije načine promocije i osnaživanja učešća starijih osoba u različitim aspektima života, ali i podržati njihovo učešće, u skladu sa osnovnim pravima starijih osoba, njihovim potrebama i željama.

Kod nas je potrebe i želje starijih osoba, penzionera teško ispuniti, jer većina njihovih penzija nije dovoljna za preživljavanje, dok je besmisleno i pominjati normalan život zagarantovan Ustavom i Poveljom Ujedinjenih nacija koja garantuje pravo na odgovarajući životni standard.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije ukazuje da je Srbiji hitno potrebna potpuno nova nacionalna strategija za zbrinjavanje starijih osoba, zasnovana na državnoj pomoći socijalno ugroženim osobama, posebno žrtava tranzicije (koja i dalje traje i kojoj se ne nazire kraj), onih koji su čitavog svog radno sposobnog života stvarali i radili, da bi na kraju ostali bez odgovarajućih primanja neophodnih za puko preživljavanje i goli život.

 

Korisni linkovi

 

Centar za razvoj sindikalizma

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute