Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati u banakama, osiguranju i drugim finansijskim organizacijama:

  

AIK banka a.d. Beograd

ALTA banka a.d. Beograd

Banca Intesa a.d. Beograd

Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd

Eurobank Direktna a.d. Beograd

Expobank a.d. Beograd

NLB Komercijalna banka a.d. Beograd

OTP banka a.d. Novi Sad

DDOR Novi Sad a.d.o Novi Sad

Sava neživotno osiguranje a.d.o. Beograd

Triglav osiguranje a.d.o. Beograd

Udruženje banaka Srbije Beograd

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Naše aktivnosti organizujemo i vodimo u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Odgovorni socijalni partneri i države

Savet ministara Evropske unije je dao odobrenje za donošenje direktive koja će promovisati adekvatnost zakonskih minimalnih zarada i na taj način pomoći da se postignu dostojanstveni uslovi rada i života zaposlenih u Evropi. Direktiva je odobrena posle dvogodišnjeg procesa i duge sindikalne kampanje.

Države članice EU, u kojima postoji institut minimalne zarade, dužne su da u periodu prilagođavanja, koji može trajati maksimalno dve godine, preduzmu mere koje će osigurati da se novi zakon EU primenjuje u praksi. Bez obzira na rok, nema izgovora da države članice čekaju dve godine da omoguće zaradu za život, jer kriza troškova života zahteva od vlada da odmah pomognu najslabije plaćenim radnicima.

EU direktivaDirektiva uspostavlja procedure za adekvatnost zakonskih minimalnih zarada, promoviše kolektivno pregovaranje o određivanju zarada i unapređuje zaštitu minimalnih zarada za radnike koji na nju imaju pravo prema nacionalnim zakonima država članica EU.

Direktiva o adekvatnim minimalnim zaradama i kolektivnom pregovaranju odobrena je posle dvogodišnjeg procesa i duge sindikalne kampanje.

Ova direktiva je poruka nade za ljude koji moraju da štede zbog energetske krize i da su minimalne zarade i kolektivno određivanje plata moćni alati da se osigura da svi radnici zarađuju dovoljno za pristojan životni standard.

Neke od glavnih odrednica Direktive su:

(1) prilikom utvrđivanja minimalnih zarada, države članice će morati da uzmu u obzir kupovnu moć i troškove života;

(2) promovisanje kolektivnog pregovaranja i borba protiv razbijanja sindikata biće zadaci članica EU, a države u kojima je kolektivno pregovaranje zastupljeno ispod 80 procenata moraće da naprave akcioni plan za podršku kolektivnom pregovaranju;

(3) sindikati će morati više da budu uključeni u utvrđivanje i ažuriranje zakonskih minimalnih zarada;

(4) kompanije koje učestvuju u procesu javnih nabavki moraće da poštuju pravo na organizovanje i kolektivno pregovaranje u skladu sa konvencijama Međunarodne organizacije rada.

Tako rade odgovorni socijalni partneri i države.

 

„Tiho odustajanje“

Ne odnositi se previše ozbiljno prema svom poslu, ima novo ime: „tiho odustajanje“ (quiet quitting). To je termin i trend koji se pojavio sredinom 2022. godine iz TikTok videa. Ideja o laganom povlačenju od prekomernog rada postala je viralna. Ovo „tiho odustajanje“ se zapravo dešava decenijama ali njegova novootkrivena popularnost sada mnogo govori o poslu.

Filozofija „tihog odustajanja“ nije naglo napustiti posao, već raditi tačno ono što posao zahteva, ni više, ni manje. Glavni cilj ovakvog načina razmišljanja je izbegavanje profesionalnog sagorevanja i obraćanje više pažnje na sopstveno mentalno zdravlje i lično blagostanje. Pojedinci se više ne slažu sa neoliberalnom kulturom „energičnog rada“, koja stavlja materijalizam i profit iznad vrednosti usredsređenih na čoveka, kao što su saosećanje i samorazvoj.

Ova fraza generiše milione pregleda na TikTok-u, jer neki mladi profesionalci odbacuju ideju da idu iznad i dalje u svojim karijerama, označavajući svoj manji entuzijazam oblikom „odustajanja“. Ne radi se o izlasku sa platnog spiska kompanije, kažu ovi zaposleni. U stvari, ideja je da ostanete u radnom odnosu ali da svoje vreme usmerite na stvari koje radite van kancelarije.

OdustajanjeŠta podrazumeva tiho odustajanje? Sledeći su znaci: reći ne zadacima van tradicionalnog opisa posla; ne odgovarati na e-poštu ili bilo kakve poruke van posla; odlaziti sa posla na vreme; manje emocionalno ulaganje; nema više prebačaja na poslu; smanjeno interesovanje za napredovanje u kompaniji.

Na neki način, to je slično ideji da se radi po propisima, obliku industrijske akcije u kojoj umesto da štrajkuju, zaposleni rade minimum to može značiti da ne uzimaju prekovremeni rad, ne proveravaju mejlove tokom vikenda ili obavljaju bilo kakve dodatne zadatke da pomogne kompaniji. Međutim, za razliku od rada po propisima, to je više individualna akcija koju bi zaposleni mogli preduzeti, a ne bilo šta organizovano od strane sindikata ili grupe, ali definitivno prerasta u pokret na društvenim medijima.

Video snimci se kreću u rasponu od iskrenih razmišljanja o ravnoteži između posla i privatnog života do lukavih šala. Neki postavljaju čvrste granice protiv prekovremenog rada u korist porodice. Drugi se zalažu za striktno kretanje u okviru radnog vremena od osam časova, radeći taman dovoljno da prežive. Mnogi žele da odvoje svoju karijeru od svog identiteta.

Dok su prethodne generacije odgajane da veruju da je sve moguće uz naporan rad i posvećenost, mladi danas često nemaju istu vrstu uverenja ili vere da će sistem raditi za njih. Naravno, svaka generacija postaje radna snaga i brzo shvata da posao nije zabava i igra. Snalaženje prema prezrivim gazdama i sitnim uvredama koje su oduvek nanošene zaposlenima nikada nije bilo baš lako. I mnogi ljudi koji kažu, kada su mladi, da im nije stalo do penjanja na korporativnoj lestvici, na kraju promene mišljenje.

Sada je razlika u tome što ova grupa ima TikTok i hashtagove za emociju. A ovi dvadesetogodišnjaci pridružili su se radnom svetu tokom pandemije Covid-19, sa svim njegovim dislocirajućim efektima, uključujući zamagljene granice između posla i života. Mnogi radnici kažu da osećaju da imaju moć da se povuku sa tržišta rada. Najnoviji podaci iz Galupa (organizacija koja se bavi istraživanjem javnog mnjenja, sa preko 40 kancelarija u 27 država) pokazuju da je angažovanje zaposlenih u opadanju.

Tiho odustajanje izazvalo je intenzivnu medijsku pažnju, uz masovno izveštavanje o istraživanju trenda na radnom mestu. Na mnogo načina, to nije nova pojava: rad od kuće, po sopstvenim pravilima, overavanje ulaska i izlaska sa posla, uz postizanje najnižeg minimuma, odavno je deo radnog mentaliteta. Iz raznih razloga, nezadovoljni radnici su uvek nalazili načine da se odvoje od svog posla i da i dalje primaju platu.

Ali čini se da je žamor oko novostvorenog koncepta tihog odustajanja sada posebno pogodio metu. Zašto je to baš tako popularizacija „tihog odustajanja“ govori o našim širim kulturnim stavovima prema poslu i našim karijerama na duži rok ozbiljno je pitanje, koje traži pravi odgovor.

 

Radno pravo u Srbiji

Radno pravo

Radno pravo nije uređeno jednostrano u Srbiji jer su sva prava, obaveze i odgovornosti koje proizilaze iz radnih odnosa uređena dvostruko: državnim propisima i propisima koji nastaju saglasnošću poslodavaca i zaposlenih.

Državne propise predstavljaju Zakon o radu, kao osnovni zakon koji reguliše ovu granu prava u celosti, kao i specijalni zakoni, koji detaljno regulišu pojedine aspekte radnog prava, kao što su Zakon o zaštiti uzbunjivača, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakon o zaštiti bezbednosti i zdravlja na radu, Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Prilikom zasnivanja radnog odnosa, nije dovoljno da se poštuju odredbe koje propisuje Zakon o radu, već zaposleni i poslodavac moraju poštovati i pravila koje postavljaju specijalni zakoni.

Propisi koji nastaju sporazumom poslodavaca i zaposlenih su kolektivni ugovor i ugovor o radu, koji moraju biti u saglasnosti sa državnim propisima. Zakonom o radu je predviđeno da kolektivni ugovor predstavlja ugovor kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti koje proizilaze iz radnog odnosa, ali i međusobnih odnosa učesnika u kolektivnom ugovoru, odnosno zaposlenih i poslodavaca. Ugovor o radu, sa druge strane, predstavlja ugovor koji reguliše isključivo prava, obaveze i odgovornosti koje proizilaze iz radnog odnosa.

Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu mogu se predvideti širi obim prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih Zakonom o radu i drugim državnim propisima. Sa druge strane, ovi propisi ni pod kojim uslovima ne mogu sadržati odredbe kojima se zaposlenom pružaju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni državnim zakonom, a ukoliko takva nepovoljnija odredba postoji, umesto nje primeniće se odredbe državnog zakona. Ukoliko nema kolektivnog ugovora, poslodavac je zakonom ovlašćen da donese pravilnik o radu, kao opšti akt koji uređuje radni odnos.

Uloga sindikata je ključna u sačinjavanju kolektivnog ugovora. Kolektivni ugovor sa poslodavcem može da zaključi jedino reprezentativni sindikat, kao samostalno i nezavisno udruženje zaposlenih. Ukoliko najmanje 15 odsto zaposlenih postigne međusoban dogovor da iskoriste mogućnost koja im je data Ustavom i zakonom i osnuju svoje udruženje, svi potpisuju pristupnicu, zajedno usvajaju opšti akt sindikata pravilnik o radu sindikata, odnosno statut, imenuju predsednika i članove organa sindikata i upisuju se u registar kod Ministarstva za rad. Na taj način ispunjen je preduslov za kolektivno pregovaranje sa poslodavcem. Po sličnom principu se osnivaju udruženja zaposlenih za određenu privrednu granu, za teritoriju i najzad za celu državu, zavisno od nivoa kolektivnog pregovaranja.

U Srbiji postoji mogućnost obavljanja rada i u okviru i van radnog odnosa. Kada se radi o obavljanju rada u okviru radnog odnosa, najznačaniji oblici su radni odnos na određeno vreme i radni odnos na neodređeno vreme. Ugovor o radu može biti zaključen na određeno vreme jedino ukoliko za to postoje objektivni razlozi koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja. Radni odnos traje samo dok takvi razlozi postoje, a najviše dve godine od momenta zaključenja radnog odnosa. Ako u ugovoru o radu nije precizirano vreme na koje se zaključuje, takav ugovor smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.

Što se tiče obavljanja rada van radnog odnosa, njegove najčešće forme su privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu i dopunski rad. Iako ove forme imaju svoje specifične osobine koje ih međusobno razgraničavaju, sve one i dalje imaju jedan važan zajednički aspekt osoba koja angažuje radnika i radnik ne sklapaju ugovor o radu, već drugu vrstu pisanog ugovora koji reguliše njihove ne-radne odnose.

Prethodno navedeni oblici rada mogu se obavljati u okviru punog radnog vremena (40 sati nedeljno), nepunog radnog vremena (manje od 40 sati nedeljno), skraćenog radnog vremena i prekovremeno. Po pravilu, radni dan traje 8 sati, a radna nedelja 5 dana.

Svaki radnik koji radi 4 sata dnevno ima pravo na odmor u toku radnog dana, u trajanju od najmanje 15 minuta, a zaposleni koji rade 6 i 10 (ili više) sati dnevno, imaju pravo na odmor od minimum 30, odnosno 45 minuta. Osim odmora u toku radnog dana, zaposleni ima pravo i na nedeljni odmor, u trajanju od najmanje 24 sata, a koji se po pravilu koristi nedeljom.

Nakon mesec dana neprekidnog zaposlenja kod poslodavca, zaposleni stiče pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom ugovorom o radu, pri čemu taj godišnji odmor ne sme trajati kraće od 20 radnih dana za jednu kalendarsku godinu. Zaposleni se ne može odreći prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti, pa čak ni zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa.

Sistem zarada može se smatrati jednim od najsloženijih aspekata srpskog radnog prava i to, pre svega, iz razloga što pojam zarade u našem pravu nema jedinstveno ni značenje ni kapacitet. Važno naglasiti da je ukupna zarada zaposlenog u Srbiji sačinjena od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade (koja se utvrđuje ugovorom o radu), dela zarade za radni učinak (koja se zasniva na kvalitetu rada koji zaposleni obavlja) i uvećane zarade (u slučajevima rada na dan praznika, rada noću i prekovremenog rada).

Druga primanja koja je poslodavac dužan da isplaćuje zaposlenom po osnovu radnog odnosa su otpremnina koja se zaposlenom daje pri odlasku u penziju, naknada pogrebnih troškova u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice i naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Bitno je, takođe, imati u vidu da pojam zarade u smislu važećeg radnog prava podrazumeva bruto, a ne neto zaradu, s obzirom na to da, u Srbiji, zarada uključuje i doprinose i porez na dohodak.

Postoje tri vrste doprinosa: doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinosi za zdravstveno osiguranje i doprinosi za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Obveznici doprinosa su i poslodavac i zaposleni, imajući u vidu da se jedan deo doprinosa isplaćuje na teret zaposlenog (iz zarade), a drugi deo na teret poslodavca (trošak poslodavca, odnosno doprinosi koji se isplaćuju na zaradu). Za razliku od mnogih drugih zemalja, u Srbiji oba navedena tipa doprinosa obračunava i plaća isključivo poslodavac i to prilikom isplate zarade zaposlenom.

Zakon o zapošljavanju u Srbiji propisuje nekoliko različitih načina prestanka radnog odnosa. Prvo, pojavom određenih okolnosti na strani zaposlenog ili poslodavca, radni odnos prestaje nezavisno od volje poslodavca i zaposlenog, odnosno po sili zakona. Kada se radi o zaposlenom, te okolnosti mogu biti povezane sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, gubitkom radne sposobnosti, izdržavanjem kazne zatvora, smrću. Drugo, radni odnos može prestati usled otkazivanja ugovora o radu od strane poslodavca ili od strane zaposlenog. Takođe postoji mogućnost sporazumnog raskida radnog odnosa, i to na osnovu pisanog sporazuma, potpisanog između poslodavca i zaposlenog.

Zakon o radu propisuje zaštitu svih kategorija zaposlenih. Tako svaki zaposleni u Srbiji ima pravo na odgovarajuću platu, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu ličnog integriteta i dostojanstva, zaštitu prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, uključujući i novčanu naknadu u toku privremene nezaposlenosti. Osim nabrojanog, svi zaposleni imaju pravo i na dodatne oblike zaštite, ukoliko takvu zaštitu predviđaju kolektivni ugovor ili ugovor o radu.

Pored ovako određene opšte zaštite, pojedine kategorije zaposlenih uživaju i posebnu zaštitu, a na osnovu posedovanja specifičnih karakteristika trajnog ili privremenog karaktera. Pre svega, zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu u toku trudnoće i porođaja, a u svrhu zbrinjavanja deteta. Zaposlenim osobama sa invaliditetom takođe se garantuje posebna zaštita i to i zakonskim i ustavnim propisima Republike Srbije.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja je usvojila Zakon o zaštiti uzbunjivača te predvidela da uzbunjivanje predstavlja obelodanjivanje informacija o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, opasnosti po život, javnom zdravlju, bezbednosti, oštećivanju životne sredine, a da uzbunjivač, kao fizičko lice koje vrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, ima pravo na posebnu zaštitu.

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu zabranjuje ponavljanje aktivnog ili pasivnog ponašanja prema zaposlenom, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog integriteta, zdravlja ili položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Poslodavac je i u ovom slučaju dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o zabrani uznemiravanja na radu, kao i o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa uznemiravanjem.

Nadzor nad sprovođenjem propisa kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši inspekcija rada. I poslodavci i zaposleni moraju da omoguće inspektoru rada da vrši nadzor, uvid u dokumentaciju i radi slobodno, kao i da mu dostave sve informacije potrebne za obavljanje inspekcije.

Poštovanje svih fundamentalnih principa i prava na radu, uključujući slobodu udruživanja i pravo na kolektivno pregovaranje predstavljaju suštinski temelj Međunarodne organizacije rada i poštovanje međunarodnih standarda rada. Kao članice tripartitne organizacije, države, organizacije radnika i poslodavaca su od suštinskog značaja za njen uspeh.

Svet rada se menja. Opadanje broja radnih mesta u proizvodnji, porast nestandardnog i fleksibilnog rada i postojanje i rast neformalne ekonomije, u sklopu sa promenama u regulativi i ponašanju na polju zapošljavanja, kao i ograničavanjem i kršenjem prava sindikata su doveli do pada stope sindikalnog organizovanja u većini zemalja u svetu. Industrijski odnosi u 21. veku odlikuju se novom nestabilnošću rada, a to ima bitne implikacije po sindikate širom sveta. U ovakvoj situaciji se sindikati suočavaju sa dva najveća izazova: digitalnom ekonomijom i načinom na koji ona transformiše poslove i odnose između poslodavca i radnika, kao i socijalnom podelom između radnika sa stabilnim pristojno plaćenim poslovima i onih sa nesigurnim, slabo plaćenim ili prekarnim poslovima ili bez ikakvog zaposlenja.

 

Dok živi praznik rada — živi i nada

Prvog maja obeležavamo Međunarodni praznik rada, radničke i sindikalne odgovornosti, koji simboliše crvena boja — simbol borbe protiv okova i za slobodan život, zasnovan na ljubavi, poverenju i solidarnosti. To je jedan od najrasprostranjenijih praznika na svetu, a obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije iz maja 1886. godine, kad su radnici u Čikagu stupili u štrajk, zahtevajući osmočasovno radno vreme.

Radnička i sindikalna odgovornostPraznik rada u svetu se obeležava raznim akcijama i demonstracijama, čija je suština borba za prava radnika, kraće radno vreme, bolje plate i zaštitu na radu. Kod nas ništa novo, jer Prvi maj nema mnogo veze sa težnjama za bolji položaj radnika, već je u kalendaru više rezervisan kao dan za odmor i opuštanje. Deluje da radnička svest danas zaostaje u odnosu na svest radnika od pre više od veka.

I ove godine je jasno da nije ostvaren pozitivan rezultat, barem ne kada su u pitanju socijalna pravda i solidarnost. Radnici, oni koji imaju sreću da imaju posao, nezadovoljni su i uplašeni. Čak i zahtev demonstranata od pre 136 godina za osmočasovno radno vreme, za većinu zaposlenih, iako je propisano Zakononom o radu, kod nas u praksi nije ostvaren.

Nesiguran rad je postao preovlađujući: sa ugovorom na određeno vreme, na privremenim i povremenim poslovima, preko agencija za posredovanje ili rad „na crno“. Strah od gubitka posla i potpuna apatija da se bori i izbori za veće plate, veću minimalnu zaradu, za život dostojan čoveka takođe preovlađuju.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije ukazuje da je krajnje vreme došlo da se ovakvo stanje menja. Nije normalno da Srbija bude zemlja jeftine radne snage i nesigurnih poslova za prekarne radnike. Zahtev da radnici imaju pravo na bezbedan i zdrav posao, koji je plaćen tako da omogućuje siguran rad i dostojanstven život je u potpunosti osnovan i opravdan.

To mogu ostvariti radnici i sindikati jedino ako su udruženi, solidarni, dobro organizovani i okrenuti zajedničkom cilju, a poruka je: solidarnost = ključ uspeha!

Borba za radnička i ljudska prava traje i danas i deluje da će i naša deca i deca njihove dece na svoj način voditi borbu za svoja prava. I dok živi praznik rada — živi i nada. Živeo Prvi maj!

 

Međunarodni dan žena

Kao da se ponekad zaboravi na značaj i na suštinu praznika, pa je obaveza da podsetimo zašto ceo svet duže od jednog veka 8. marta obeležava Međunarodni dan žena. Iako se uglavnom obeležava poklanjanjem cveća i slatkiša, ovaj praznik treba da nas opomene na, često ugrožena, prava zaposlenih žena. Taj praznik ipak ima mnogo dublji, revolucionarniji i humaniji karakter od današnjeg potpuno ispraznog značenja. Na taj dan svet se podseća na dugogodišnju borbu žena, a čiji su najvažniji rezultati bili uvođenje osmočasovnog radnog vremena, mogućnost iste zarade za muškarce i žene, kao i socijalna zaštita majki i uvođenje prava na trudničko i porodiljsko bolovanje. Dakle, to je sećanje na dan kada su žene napravile važan iskorak u borbi da budu ravnopravne sa muškarcima na polju rada.

Borba za prava žena!Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8. marta 1857. u Njujorku, u Americi, a dva meseca kasnije su osnovale sindikat. Protesti na taj dan su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1909. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka, zahtevajući kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Dan žena se obeležava kao uspomena na požar u tekstilnoj fabrici u Njujorku, kada je poginulo preko 140 žena. Godinu dana kasnije, u Danskoj, u Kopenhagenu je održana Druga konferencija žena socijalista, na kojoj je na inicijativu političarke i borca za ljudska prava Klare Cetkin ustanovljen praznik Dan žena u znak sećanja na taj događaj. Već sledeće godine Međunarodni dan žena je obeležilo više od milion ljudi, dok je prva proslava u Srbiji održana 1914. godine.

Praznik, potreba, vid borbe ili prilika da nekome poklonimo pažnju, ostaje da razmislimo...

 

Korisni linkovi

 

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaeKapija finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute