Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Ponovo o „iznajmljivanju“ radnika

Tekst Zakona o agencijskom zapošljavanju kojim je, između ostalog, predviđeno da preduzeće može da zaposli do 10 procenata radnika na „lizing“ od ukupnog broja zaposlenih u njemu, a najviše do 30% samo ukoliko poslodavac za to dobije saglasnost Ministarstva za rad, nije dobio pozitivno mišljenje članova Socijalno-ekonomskog saveta.

Iako nije postignut konsenzus u pogledu sadržine teksta ovog zakona, predstavnici sindikata u Socijalno-ekonomskom savetu očekuju da će Ministarstvo za rad i zapošljavanje uskoro vratiti zakon na doradu, da bi u najboljem slučaju ovaj dokument mogao da uđe u skupštinsku proceduru do marta, eventualno aprila ove godine.

U tekstu Zakona došlo je do izmena s kojima se sindikati nisu saglasili. Promene se odnose na primenu, jer je zakon u verziji koja je ušla na javnu raspravu trebalo da se primenjuje u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu, koji je u novom tekstu produžen na devet meseci. U idealnom slučaju, ako nova odredba ostane, očekivanje je da će Zakon početi da se primenjuje tek u 2020. godini.

Maglovit zakon...Članovi Socijalno-ekonomskog saveta nisu dali „zeleno svetlo“ za primenu teksta zakona (mišljenje nije obavezujuće), a najviše je bilo sporno to što su promenjene odredbe koje su definisale ograničenja u smislu procenta ljudi koji bi mogli da budu angažovani preko agencija u odnosu na tekst koji je ušao u javnu raspravu o samom nacrtu.

Posle javne rasprave tekst koji je dostavljen Socijalno-ekonomskom savetu na „ruke“ jeste izmenjen i podrazumevao je drugačije odredbe. Pre svega, novim tekstom omogućeno je pravnim licima koja zapošljavaju do 50 radnika da praktično u odnosu na broj zaposlenih angažuju i 100% radnika preko agencija. Definisana je i fleksibilnija odredba koja se odnosi na velike subjekte, na takav način da je ograničenje u zapošljavanju na samo 10% svedeno samo na one zaposlene koji su u agenciji zaposleni na određeno vreme. Ako, međutim, agencija zapošljava na neodređeno vreme, onda korisnici usluga agencije mogu da zaposle takve ljude u neograničenom broju i da se oni ne računaju u ograničenje koje je definisano zakonom.

Dodatni kamen spoticanja odnosi se i na termin „srodni poslovi“ u uvodnom delu zakona, gde su definisani osnovni pojmovi, pa i šta se podrazumeva pod srodnim odnosno sličnim poslovima kod poslodavca. Uporedni radnik je onaj koji obavlja iste poslove kod poslodavca, i ima istu platu kao i onaj koji je angažovan na istom radnom mestu. U verziji koja je ušla u javnu raspravu bilo je istaknuto da je reč o istim ili sličnim poslovima. Brisanjem termina slični poslovi na insistiranje Američke privrede komore i Saveta stranih investitora dobijen je tekst u kojem, ukoliko poslodavac nema iste poslove za radnike, onda nema obavezu da traži ni slične poslove za njih.

Poslodavac tako može da određuje zaradu za radnika kakvu god poželi, a takva odredba zakona omogućava široku mogućnost poslodavcima da ukidaju pojedine poslove i da iste te poslove obavljaju radnici uposleni preko agencije, a da zaradu ne uređuju u odnosu na srodne poslove koje zaposleni obavljaju u preduzeću, nego po svom nahođenju.

 

Kome je u interesu „iznajmljivanje“ radnika?

Postojanje rada na lizing na našem tržištu rada omogućila je ratifikacija konvencije Međunarodne organizacije rada o privatnim agencijama za posredovanje i zapošljavanje, koju je Skupština Srbije usvojila početkom 2013. godine. Sredinom novembra 2018. počela je javna rasprava Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju, a pre dve godine su pojedini sindikati podneli inicijativu Ustavnom sudu Srbije da se izjasni o zakonitosti propisa kojima je u Srbiji tiho u praksi uvedeno „iznajmljivanje“ radnika – lizing – čime je omogućena eksploatacija radnika mimo zakona i Ustava Republike Srbije. Zakon o radu na snazi ovu oblast ne pokriva, dok o nedavno predstavljenom Nacrtu zakona o agencijskom zapošljavanju sindikati i radnici imaju puno primedbi.

Nameće se zaključak, čim Ustavni sud toliko dugo ćuti o ovoj temi, da je istina da zapošljavanje preko agencija predstavlja najgrublju eksploataciju radnika mimo zakona i Ustava u korist potreba kapitala i stranih investitora, kao i države u ulozi poslodavca, iako naš najviši pravni akt nedvosmisleno garantuje prava čoveka kao radnika: poštovanje dostojanstva na radu, uslove rada, pravičnu naknadu za rad, pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije podseća da je u Srbiji gotovo dvostruko više ljudi zaposleno „na lizing“ u odnosu na prosek u Evropskoj uniji, pa je taj posao vrlo profitabilan za preko 80 agencija koje se bave posredovanjem u zapošljavanju, dok pojedine kompanije preko ugovora o privremenom i povremenom radu angažuju i do 90 odsto ukupne radne snage. Ovakva popularnost „iznajmljivanja“ radnika u našoj zemlji zasniva se upravo na nedostatku odgovarajuće regulative. Trenutno je situacija takva da radnici „na lizing“ nemaju neka od osnovnih radnih prava, a neretko zarađuju i do 50 odsto manje od kolega koji obavljaju potpuno iste poslove sa statusom stalno zaposlenih.

Kome je u interesu „iznajmljivanje“ radnika?Iako je tekst nacrta Zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje bio gotovo usaglašen sredinom prošle godine, pokušaj ulaska u skupštinsku proceduru tada je prošao neslavno, a radna grupa koja se bavi njegovom izradom vratila se dva koraka unazad. Pored svega, ipak je nacrt tog zakona ugledao svetlost dana. I pored svega, još uvek nisu usaglašene neke ključne odredbe, kao na primer ona koja se odnosi na definisanje garancija od strane agencija za isplaćivanje ugovorenih zarada, poreza i doprinosa za obavljeni posao u ime preduzeća klijenta. Druga tačka sporenja je oko određivanja procenta ljudi koje preduzeće korisnik može da angažuje preko agencija za lizing. Sindikati preporučuju da granica bude 10 odsto, uzimajući u obzir da bi ovakav vid zapošljavanja trebalo da omogući poslodavcu da ‘premosti’ situacije kada nema mogućnost da u kratkom vremenskom roku angažuje određena radna mesta. Ograničavanje zapošljavanja na lizing direktno bi pogodilo javna preduzeća, ali i neke velike privatne firme, kojima na neregulisanom tržištu kod nas angažovanje popriličnog broja radnika preko agencija predstavlja ogromnu uštedu.

Kada se sve prethodno navedeno uzme u obzir, ispada da je dobro što se donosi ovaj zakon, jer je zapošljavanje preko agencija za posredovanje naša svakodnevnica. Najgora situacija je da ovo zapošljavanje bude prepušteno stihiji. Ako već postoji, mora se pravno regulisati. Drugo je pitanje da li sindikati (koji su jasni po ovom pitanju) smatraju da li je ova vrsta zapošljavanja dobra za radnike Srbije? Stav sindikata je jasan: bilo bi najbolje da naše radno zakonodavstvo i ne poznaje ovu vrstu zapošljavanja, da ga u Srbiji nema. To bi bilo najbolje i najhumanije rešenje.

U Nacrtu zakonu je dobro što se izjednačavaju u pravima – ustupljeni zaposleni sa zaposlenima u preduzeću korisnika i to u pogledu zarada, naknade troškova, prekovremenog i noćnog rada, odmora, odsustva, bezbednosti i zdravlja na radu. Dobra novina je i to što zaposleni preko agencija dobijaju pravo sindikalnog organizovanja i učešća u kolektivnom pregovaranju kod poslodavca korisnika.

Mogućnost zapošljavanja preko agencija i 30% radnika u slučajevima kada za to saglasnost da Ministarstvo rada. Postoji opravdana bojazan da izuzetak postane pravilo, tim pre što Nacrt zakona ne navodi kriterijume na osnovu kojih bi Ministarstvo donelo ovu odluku. Sindikati traže brisanje ovog člana u budućem zakonu.

Osnovna primedba na Nacrt zakona je što iznajmljeni radnici mogu da rade i na poslovima iz osnovne delatnosti poslodavca. Predlog sindikata je da iznajmljeni (upućeni) radnici ne mogu da rade u osnovnoj delatnosti poslodavca, kao što je to slučaj i prilikom angažovanja zaposlenih po osnovu ugovora o delu. Na taj način se sprečavaju zloupotrebe i ne narušava se osnovni princip da je rad na neodređeno vreme nedvosmisleno – pravilo, a fleksibilni oblici rada ipak samo – izuzetak. SFOS, kao i naše kolege iz drugih sindikata, neće odustati od zahteva za određivanje najvećeg dozvoljenog udela privremeno zaposlenih radnika kod poslodavaca, dok o svim drugim detaljima može da se diskutuje.

Trenutno ne postoje definisani rokovi za usvajanje ovog zakona, iako postoji spremnost Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja da se čitava oblast konačno reguliše, jer i stručna i šira javnost sve više uviđa kakve su sve negativne posledice postojećeg stanja. Više nije sporna činjenica da postoje strukture koje nisu spremne da se ovaj zakon usvoji, poput raznih agencija za zapošljavanje kojih ima sve više, umesto sve manje, i kojima je u interesu da zloupotrebe postojeći zakonski vakuum u ovoj oblasti kako bi na brzinu stekle enorman profit. Regulisano tržište više neće tolerisati postojanje dve kategorije radnika koji, bilo da je reč o javnim ili privatnim preduzećima, za obavljanje potpuno istog posla primaju zarade koje se razlikuju i do 50 odsto. Ta neisplaćena razlika nekome direktno ide u džep; pitanje je samo da li ostaje poslodavcima, ili agencijama koje ih angažuju.

 

Novi društveni ugovor

Krajem 17. veka, parna mašina je bila ta koja je pokrenula revoluciju, a danas su roboti, koji su priključeni sajberfizičkom sistemu, odgovorni za radikalne transformacije. Četvrta industrijska revolucija se ne određuje skupom novonastalih tehnologija već prelaskom na nove sisteme koji su sagrađeni na infrastrukturi prethodne, digitalne revolucije. Revolucija, nazvana i 4.0, nastavlja se na tri istorijska procesa koji su promenili svet: prvi predstavlja prelazak sa ručne na mehaničku proizvodnju između 1760. i 1830, drugi je doneo električnu struju i omogućio masovnu proizvodnju oko 1850. godine. Do trećeg je trebalo sačekati do sredine 20. veka, do dolaska elektronike i informacionih tehnologija i telekomunikacija.

Digitalizacija menja sve društvene i ekonomske oblasti života i ima veliki uticaj na rad i zapošljavanje. Rad na određeno vreme, deljenje radnika, deljenje posla, rad na osnovu vaučera, rad po pozivu, kao i rad na platformama već su odavno postali naša stvarnost. Industrija 4.0 sve više zahvata sve sfere, odražava se na funkcionisanje sistema, kulturološke promene gde se sve više sprovodi individualizacija i na samu prirodu rada, radnih odnosa, na koje treba da daju odgovore i sociolozi i filozofi, kao i predstavnici sindikata.

Nove forme rada sve više pogađaju i sam sindikate, koji moraju adekvatno da se pripreme za promene, zaštite radnike i u ovim oblicima rada i pokušaje da ih organizuju. U toku je vidljivo ukidanje unapred određenog radnog vremena, odnosno navodnu autonomiju radnog vremena koja se sve više pretvara u stalnu dostupnost, ukidanje unapred određenog mesta na kome se obavlja posao, jer sve više radnika radi od kuće, ili na mestu koje odabere zaposleni, kao i pravne probleme koji se javljaju u slučaju rada na platformama, virtuelni rad. Kod rada na neodređeno radno vreme, zastupljeni su: puno radno vreme i jedan poslodavac, dok se kod atipičnih poslova suočavamo sa nepotpunim radnim vremenom, ugovorima o radu na određeno vreme, te preopterećivanjem radne snage. Ukidanje unapred određenih vremenskih i nadzornih okvira rada, doveo je i do praktičnog ukidanja ugovora o radu.

U najnaprednijim zemljama promene će zaživeti najbrže. Međutim, postupak transformacije će doneti dobro samo onima koji su sposobni za inovaciju i prilagođavanje. Ne gledaju svi optimistično na budućnost: sve je više onih koji izražavaju zabrinutost zbog „tehnološkog darvinizma“, gde oni koji ne uspeju da se naviknu, neće uspeti da prežive. A ako se to dogodi punom brzinom, kao što ističu entuzijaste revolucije 4.0, posledice mogu biti mnogo gore nego one koje je izazvala treća revolucija.

Svetska bankaS tim u vezi, u zemljama Evrope i centralne Azije neophodno je uvesti mere u oblasti tržišta rada, oporezivanja i socijalne zaštite kako bi se smanjila rastuća nejednakost između različitih društvenih grupa i pomoglo zaposlenima da se nose sa rastućom neizvesnošću, navodi se u novom izveštaju Svetske banke.

Izveštaj pod naslovom „U susret novom društvenom ugovoru“ poziva na novo promišljanje politika kako bi se premostio sve veći jaz između onih koji koriste ekonomske mogućnosti i onih koji gube korak sa sve fleksibilnijom ekonomijom.

Iako zemlje Evrope i centralne Azije imaju veliko iskustvo u vezi sa ustanovama i programima socijalne zaštite, oni su bili zamišljeni i namenjeni drugačijem privrednom okruženju i više ne pružaju takvu pomoć i usluge građanima kao pre, ističe Svetska banka. Dugoročno zaposlenje na neodređeno više nije uobičajena norma, naročito ne za mlade, zbog čega je potrebno obezbediti da se koristi od privrednog rasta i šansi koje on daje pravilnije raspoređuju.

U izveštaju se navodi da su Evropa i centralna Azija među najujednačenijim regionima u svetu, ali se upozorava da mnogi ljudi još ne napreduju ka višim slojevima na društvenoj lestvici, osećaju se zarobljeno u zamci nejednakosti i u osetljivijem su položaju nego prethodne generacije. Svetska banka ističe da su u Srbiji promene strukture zanimanja slične onima u zapadnoj Evropi i pokazuju znake izvesne polarizacije radnih mesta, pa su zanimanja koja podrazumevaju nerutinske poslove porasla u odnosu na rutinske poslove, koje sve više zamenjuje automatizacija.

Prema ovom izveštaju, za generacije koje su postale punoletne početkom dvehiljaditih odlazak na fakultet mnogo je više determinisan time iz kakve porodice potiču, nego što je to bio slučaj kod generacija koje su se školovale pre tranzicije. Što se tiče Srbije, indeks nejednakosti za fakultetsko obrazovanje dva puta je veći kod generacija rođenih osamdesetih, nego kod generacija rođenih četrdesetih godina prošlog veka, upozorava Svetska banka. Navodi se i da je u Srbiji prilično izražena regionalna nejednakost, ko odakle dolazi. U izveštaju se konstatuje i da je siromaštvo u Srbiji smanjeno, ali je i usporen napredak iz niže u srednju klasu.

Kao rešenje tih izazova širom regiona u izveštaju se predlažu tri principa: kretati se u pravcu jednake zaštite svih radnika, težiti ka univerzalnosti u obezbeđivanju socijalne pomoći i podržati progresivno oporezivanje u širokoj poreskoj osnovici koje bi nadopunjavalo oporezivanje zarada oporezivanjem kapitala. U Svetskoj banci veruju, kako se navodi u izveštaju, da rešenje nije u pokušaju zaustavljanja globalizacije, već je, umesto toga, neophodan novi društveni ugovor, kojim bi se na pravedniji način raspodelili rizici i šanse.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije, kao ni drugi sindikati, ne može niti ima nameru da zaustavi razvoj. Međutim, ova oblast pre svega mora da se prati, da se analizira i dobiju precizni podaci o broju atipičnih poslova i uslovima rada. Iako nemaju zakonski okvir, sindikati moraju da se angažuju da zaštite zaposlene na svim nivoima. Sa pravne tačke gledišta, u novim uslovima rada, u eri digitalizacije, nema prostornog i vremenskog ograničenja. Zakonom o radu trebalo bi definisati pojam „radnik“ i pojam „poslodavac“, pojam „radni odnos“. Zakon o radu, kao sistemski zakon kaže da je zaposleni onaj koji ima zaključen ugovor o radu. Međutim, postavlja se pitanje da li smo mi obespravili čitavu grupu ljudi koje trebamo da zaštitimo? Jer, nejednakost nije samo ekonomska kategorija. Nejednakost je prvenstveno etička kategorija. Moralna.

 

Nova normalnost

Finansijska kriza, rast digitalizacije, promene na tržištu i kontinuirano rastući i složeni regulatorni režim Evropske unije stvorili su nove trendove u zapošljavanju u bankarskom sektoru. Ukupna smanjenje radne snage u delatnosti finansijskih usluga, mogućnosti za starije zaposlene za kasniju karijeru u bankarskom sektoru, istovremeno značajno smanjenje angažovanja mlađih zaposlenih i nastavak trenda da su žene većina zaposlenih u bankarskoj industriji EU, glavni su zaključci nove studije socijalnih partnera iz bankarske industrije Evrope.

Rezultati novog izveštaja finansiranog od strane Evropske komisije, predstavljenog jula 2018. godine po prvi put u Evropskom odboru za sektor socijalnog dijaloga u bankarstvu, analiziraju podatke koji pokazuju rast na prosečnoj starosnoj granici i nivou obrazovanja zaposlenih u bankama od finansijske krize 2007-2008. godine. Zapošljavanje za osobe starije od 55 godina povećalo se za 35%. U međuvremenu, smanjen je za 38% broj zaposlenih koji su angažovani ispod 24 godine, dok je zapošljavanje za one od 25 do 39 godina palo 19%. Trend je usporen u kategoriji od 40 do 50 godina, pad za samo 5%.

Priroda post-kriznog posla koji se fokusira na rad sa visokom stručnom spremom je rezultat većeg regulatornog pritiska. Ovaj trend je takođe uzrokovan novim tehnologijama i regulisanim poslovnim modelima i strožijim zahtevima za procedure zapošljavanja kadrovima koji otežavaju regrutovanje ranih karijera. Konkurencija od novih igrača kao što su FinTechs (*) povezuje pritisak na zapošljavanje tražilaca posla koji pripadaju mlađim godinama.

(*) Finansijska tehnologija (FinTech ili fintech) su nove tehnologije i inovacije koje imaju za cilj da se takmiče sa tradicionalnim finansijskim metodama u pružanju finansijskih usluga. FinTech je nova industrija koja koristi tehnologiju za poboljšanje aktivnosti u finansiranju. Upotreba pametnih telefona za mobilno bankarstvo, usluge ulaganja i kripto valute su primeri tehnologija koji imaju za cilj da finansijske usluge budu dostupne široj javnosti. Kompanije za finansijske tehnologije čine i start-up programi i uspostavljene finansijskih i tehnoloških kompanije koje pokušavaju da zamene ili poboljšaju korišćenje finansijskih usluga koje pružaju postojeće finansijske kompanije.

Nova normalnost...Komitet, sastavljen od evropskih socijalnih partnera EBF-BCESA (European Banking Federation - Banking Committee for European Social Affairs = Evropska bankarska federacija - Bankarski odbor za evropska socijalna pitanja), ESBG (The European Savings and Retail Banking Group = Evropska banka za štednju i poslove sa stanovništvom) i EACB (European Association of Co-operative Banks = Evropska asocijacija kooperativnih banaka) kao udruženja poslodavaca, zajedno sa sindikatom UNI Europa Finance (UNI Evropa finansije) predstavnikom zaposlenih, takođe je pozvao zainteresovane strane da se pridruže zajedničkom radu kako bi učili iz studijskog projekta koji finansira EU o uticaju bankarske regulative o zaposlenju.

Smanjenje radne snage, konsolidacija mreže filijala | Studija je izračunala pad od 444.200 zaposlenih u bankarskom sektoru u 28 zemalja EU (Austrija, Belgija, Bugarska, Češka Republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Hrvatska, Irska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Nemačka, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Švedska, Velika Britanija) u 2016. godini u odnosu na 2007. godinu. Tokom tog vremenskog perioda, broj zaposlenih po filijalama porastao je zbog konsolidacije banaka filijala uzrokovanih, delom, odlukama EU o finansijskoj politici i tržišnim trendovima, kao što je digitalizacija. Da bi se suočili sa digitalnim ‘New Normal(*), finansijske institucije prilagođavaju svoje poslovne modele kako bi se približili kupcima prilikom rekonstrukcije mreže svojih filijala.

(*) Ideja iza ‘nove normalnosti’ (‘New Normal’) je sasvim jednostavna: na pola puta smo ka tome. ‘Nova normalnost’ se odnosi na sve stvari koje nazivamo ‘digitalnim’, a u digitalnoj revoluciji verovatno smo tek na pola puta. To znači da imamo puno putovanja ispred nas, kao što smo imali iza nas. Interesantno je istraživanje trendova i kreativnog razmišljanja koji su potrebni da se pripremimo za svet mogućnosti koje nas čekaju u velikom okeanu ‘nove normalnosti’. Govoreći o digitalnom društvu, uskoro bi bilo ko od nas mogao zvučati starim i zastarelim - takva je brzina promena. Napredovanje u tehnologiji stvara ‘novu normalnost’, gde su odnosi sa potrošačima sve više u digitalnom obliku. Poslovne mogućnosti bi trebalo da se ponovo otvore za kreiranje novih interaktivnih poslovnih modela. Tehnologija više nije nešto što to omogućava. Tehnologija menja igru. Niko ne bi smeo ni da pomisli na trenutak da smo stigli u digitalni svet. Verovatno smo, u najboljem slučaju, na pola puta. Ovo nije diskusija o tome da li je čaša napunjena do pola ili je poluprazna. U prethodnih 25 godina stvar je bila u tome da tehnologije uđu u ruke potrošača. Sledećih 25 godina donose potrošače, mlade i stare, koji čine tehnologiju delom svakodnevnog života. Digitalni svet je postao nova normalnost.

Implementacija ogromnih regulatornih mera za ublažavanje neopravdanih okolnosti nastalih krizom zahtevala je trenutne promene profila rada zbog rizika i zahteva za usaglašavanjem sa regulativom. Jedan od stubova projekta bi mogao da se bavi kontinuiranim ličnim i profesionalnim razvojem kao ključnim za zapošljavanje u sektoru finansija, obzirom na rast mogućnosti premeštanja u šire oblasti industrije, posebno onih koji ne mogu da prate nove potrebne veštine.

Ukupni podaci o zaposlenju pokazuju opadanje nivoa zaposlenosti u oblastima administracije, centrala, poslovima sa stanovništvom i u poslovnom bankarstvu. Ovo je nadoknađeno ekspanzijom u delu koji sa bavi kontrolom usaglašenosti poslovanja banaka, informacionim tehnologijama i upravljanjem imovinom. Socijalni partneri su utvrdili da obim gubitka posla ne odražava njihove napore za ublažavanje efekata smanjenja i predviđanje promena.

Regulativa utiče na praksu zapošljavanja banaka | Studija se odnosi na direktnu regulatornu/nadzornu politiku direktnog uticaja na odluke banaka o zapošljavanju. Kvalitativne informacije sadržane u studiji, dobijene iz banaka širom Evropske unije, ukazuju na mere štednje vlade i ograničenu fiskalnu politiku koja utiče na politike zapošljavanja. Nova i ažurirana evropska bankarska pravila koja su usvojena nakon finansijske krize jednako udaraju i poslodavce i zaposlene. Socijalni partneri pripisuju brzom tempu izdavanja regulative koji otežano postizanju uslova za usklađivanje.

Žene ostaju većina među zaposlenima u bankama u EU | Žene i dalje čine većinu zaposlenih u bankarskom sektoru EU, koja čini 54% žena, a čak 70% u nekim zemljama centralne i istočne EU. Ugovori sa kraćim radnim vremenom privlače žene, što dovodi do većeg procenta preuzimanja bankarskih poslova. Ti kvalitativni podaci pokazuju da se to delimično može pripisati fleksibilnosti koja se nudi od strane sektora u ugovorima s polovičnim vremenom. Iako uvek postoji prostor za poboljšanje, ukazuju se pukotine, sa sporim rastom učešća žena na višim nivoima odlučivanja.

Socijalni partneri su zaključili da iskazani brojevi i kvalitativni uvid pokazuju potrebu da se nastavi sa boljim razumevanjem odnosa između regulative u finansijskom sektoru i zapošljavanja i da je neophodno pokušati prikupiti dodatne podatke u drugoj fazi projekta kako bi stigli do tačnije osnove za konkretnije zaključke i predlaganje konkretnih mera.

Tako je to u Evropskoj uniji. Sindikat finansijskih organizacija Srbije pita da li neko od odgovornih zna kakvi su trendovi u radu i zapošljavanju u bankama u Srbiji – zemlji kandidatu za ulazak u EU? Ko su socijalni partneri u delatnosti pružanja finansijskih usluga u Srbiji? (Predstavnici zaposlenih – sindikati poznati su…) Da li su se ovakvim ili sličnim istraživanjima bavili Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije i/ili Udruženje banaka Srbije i/ili neke druge institucije? Ako jesu, gde su rezultati tih istraživanja? Kakva je budućnost za zaposlene u bankama Srbije?

 

Mirno rešavanje radnih sporova

Zaposleni u Srbiji će moći bez podnošenja tužbi sudu da zahtevaju isplate pune zarade i primanja od poslodavaca u postupku za mirno rešavanje radnih sporova. Uskoro će istu mogućnost imati i zaposleni u javnom sektoru koji primaju platu.

Naime, rešenjima predviđenim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavaju radnih sporova čije koji se nalazi na dnevnom redu tekuće sednice Skupštine Srbije, proširuje se nadležnost Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova na punu zaradu i platu.

To do sada nije bio slučaj, jer je Agencija bila nadležna za utvrđivanje obaveze za isplatu zarade do iznosa minimalne zarade, a zaposleni su morali da pokreću sudski spor za isplatu razlike do pune zarade.

Proširenje nadležnosti Agencije i za rešavanje sporova za isplatu plata, znači da će i državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru imati pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade plate i drugih primanja.

Pored toga proširuje se i nadležnost Agencije za rešavanje sporova i povodom drugih primanja, kao što su otpremnine. Rešenjima koja čekaju na usvajanje u Skupštini Srbije predviđaju i da se kod kolektivnih radnih sporova proširuje nadležnost Agencije na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, kao i na sporove povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u toku štrajka.

Mirno, samo mirno, bez spora

Izmenama Zakona je predviđeno i da predmet individualnog radnog spora ubuduće budu utvrđivanje radnog vremena i dužina godišnjeg odmora, a posebno je naglašeno i da je rešenje arbitra izvršna isprava. Takođe je predviđen postupak za utvrđivanje nepodobnosti miritelja i arbitra za vršenje poslova za koje su imenovani. Izmenama Zakona je i rok od tri dana drugoj strani u sporu da se izjasni da li želi mirno rešavanje spora pred Agencijom produžen na pet dana.

U postupku kolektivnog pregovaranja precizirana je uloga miritelja, koji će ubuduće pružati pomoć učesnicima radi sprečavanja nastanka spora. Svrha ove odredbe je da se miritelj uključuje samo u slučaju kada preti opasnost od nastanka spora u toku pregovora.

Dopunjene su i odredbe o stranama u sporu u delatnostima od opšteg interesa, te su one dužne da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora i u slučajevima ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, kao i u slučaju utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom.

U delatnostima od opšteg interesa strane su dužne da podnesu predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora u roku od tri radna dana od nastanka spora, a ne tri dana kako je propisano u cilju propisivanja realnih rokova.

Po pitanju ovlašćenja miritelja u toku postupka u slučaju kada se strane u sporu ne saglase o preporuci, trenutno rešenje da miritelj može stranama u sporu da predloži preporuku je izmenjeno, tako da miritelj samo na zahtev jedne od strana u sporu može da predloži preporuku najkasnije u roku od tri dana od dana zaključenja rasprave.

Sporazum o rešenju spora može se zaključiti na osnovu preporuke ili nezavisno od nje.

Precizirano je i da u slučaju kada strane u sporu zaključe sporazum, taj sporazum postaje osnov za zaključivanje izmene ili dopune kolektivnog ugovora ili ima snagu izvršne isprave. S obzirom da kolektivni sporovi zbog svoje složenosti često traju duže od predviđenog zakonskog roka od 30 dana, predloženo da na zahtev strana u sporu taj rok može produžiti za još 30 dana.

Kada su u pitanju sporovi povodom mobinga praksa je pokazala da je sporazum jedini mogući način za uspešno okončanje spora povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu. Predloženim izmenama Zakona predviđeno je da se ovaj postupak okončava, u postupku pred Agencijom, samo ukoliko do tog sporazuma dođe.

U suprotnom, postupak će biti obustavljen, a strane u sporu će biti upućene da pred sudom ostaruju svoja prava u skladu sa posebnim zakonom koji reguliše tu materiju. Bitna novina u Zakonu je mogućnost veštačenja (zarada i plata), tako da će ukoliko žele, strane u sporu moći da angažuju veštaka.

Za razliku od usluga arbitra i miritelja koje su za strane u sporu besplatne, troškove angažovanja veštaka snosi svaka od strana u sporu.

Na izmenama zakona radili su predstavnici sva tri socijalna partnera, tako da su radnu grupu pored predstavnika sindikata, činili i članovi poslodavaca i Vlade Srbije. Pored izmena Zakona, u planu je donošenje Etičkog kodeksa miritelja i arbitara kao i uvođenje službenih legitimacija za njih. (Izvor: Tanjug)

 

Korisni linkovi

 

Centar za razvoj sindikalizma

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute