Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Učešće zaposlenih u promenama u radu

Brzina promena je najveći izazov za sindikate u finansijskom sektoru, tako da deluje kao da se socijalni dijalog i industrijski odnosi kreću između pukog odbrambenog pristupa i istinskih napora da se kroz inovativne alate poboljšaju (ili barem zaštite) uslovi rada i perspektive zapošljavanja. Promene u radu uključuju rad preko pametnih platformi, rad na daljinu, promene izazvane digitalizacijom i uopšteno ostale nove vrste poslova koje kombinuju rad sa drugačijim rokovima i uslovima tipičnim za razne oblike samozapošljavanja, koji su sve češći u sektoru finansija.

Sve te promene višestruko izazivaju snagu sindikata, a uglavnom: kako organizovati radnike koje ove promene pogađaju, odnosno kako zaštiti i te radnike staviti pod okrilje kolektivnog pregovaranja. Transnacionalne bankarske i osiguravajuće grupe, s jedne strane, čine da posao bude sve fleksibilniji i profitabilniji, dok ove promene, s druge strane, mogu biti konkretna prilika da se smanji trend gubitka posla u sektoru finansija, stvaranjem potencijalno kvalifikovanijih radnih mesta i rešenja zahteva za boljom ravnotežom između sveta kapitala i sveta rada.

Evropska komisija Evropske unije je odobrila i finansira Projekat „UČEŠĆE ZAPOSLENIH U PROMENAMA U RADU U OKVIRU FINANSIJSKIH TRANSNACIONALNIH GRUPA: OBUKA I POLITIKA OD DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE DO TRENUTNE PRAKSE“ čiji je nosilac Sindikat osiguranja i finansija Italije (Federazione Italiana Sindicato Assicurazioni Credito — FISAC). Evropski nivo je izvanredno priznanje za kvalitet i potencijal koji poseduje Projekat, a utemeljeno je na dugogodišnjem intenzivnom i produktivnom evropskom socijalnom dijalogu, u kojem je FISAC uvek imao veoma aktivnu ulogu sa pravim sindikalnim pristupom.

sfos logo fisac logo unieuropafinance logo

Sindikati moraju da prate izazove koje donose promene, posebno predstavnici sindikata koji neposredno rade u transnacionalnim finansijskim grupama, u prvoj liniji sudara sa izazovima i sa zainteresovanim zaposlenima koje zastupaju. To je glavni razlog zašto FISAC u ovaj projekat uključuje evropske savete zaposlenih, kako za informativnu/konsultativnu funkciju koju ta kolektivna tela imaju, tako i za ulogu koja se u nacionalnim kontekstima odvija na nivou kolektivnog pregovaranja, od strane pojedinačnih sindikata ponuđača koji učestvuju u ovim evropskim savetima zaposlenih.

U Projekat su 24 pridružene organizacije, uključujući i osam transnacionalnih grupa, od kojih je sedam zastupljeno od strane predstavnika njihovih evropskih saveta zaposlenih, a jednu predstavljaju pet italijanskih granskih sindikata iz centrala bankarskih grupa, i to: Intesa San Paolo, UniCredit Group, Credit Agricole, BNP-Paribas, Société Générale, Groupama, KBC i Santander. Ove banke su zastupljene skoro u svim evropskim zemljama, uključujući i one koje su u procesu pristupanja.

Uključivanjem većine evropskih saveta zaposlenih koji su učestvovali u prethodnom projektu („Evropski saveti zaposlenih i evropske kompanije u sektoru finansija: kako podsticati učešće zaposlenih i predviđanje promene“), FISAC podvlači kontinuitet i praćenje rezultata zajedničkog rada ostvarenog u 2016/2017. godini. To važi i za nacionalne granske sindikate u sektoru finansija koje su učestvovali u tom projektu, između ostalih: FABI/ FIRST/ UILCA/ UNISIN (iz Italije), FO-FEC (iz Francuske), kao i Sindikat finansijskih organizacija Srbije SFOS. Takođe, ovim projektom FISAC povezuje jedan broj nacionalnih sindikata, kako bi dobili formalnije predstavljanje svojih zemalja, uključujući šest novih članica: Bugarska, Mađarska, Malta, Rumunija, Slovačka i Slovenija, kao i tri zemlje u procesu pristupanja Evropskoj uniji: Srbija, Albanija i Turska.

Učesnici će biti i predstavnici Evropskog parlamenta iz Strazbura koji lobiraju za svet rada, a jedan aspekt zaslužuje da bude posebno naglašen, budući da je FISAC prvi put primio zvaničan dopis koji potvrđuje aktivno učešće Evropske bankarske asocijacije, koja predstavlja poslodavce u bankama. Reč je o formalnom pismu „o namerama“, jer ovo nije zajednički projekat sa tom asocijacijom, već projekat sindikata koji ne može da pozove udruženje poslodavaca da učestvuje u okviru Rukovodeće grupe projekta, već evropske bankarske asocijacije konkretno pokazuje svoj angažman u doprinosu implementacije Projekta i pružiće dodatnu motivaciju predstavnicima menadžmenta iz osam transnacionalnih grupa (ili barem sedam bankarskih) da prisustvuju ključnim akcijama i da se uključe u diskusije, kako bi se unapredio program socijalnog dijaloga.

Prethodni projekat je ostvaren kroz pet sastanaka, od kojih su tri bile plenarne konferencije, dok su dva bila u formi Upravljačke grupe Projekta. Orijentacija FISAC-a je taj uspešan obrazac rada ponovo primeni. Podsećamo: u zgradi Privredne komore Srbije u Beogradu na Terazijama od 7. do 9. novembra 2016. godine održana je jedna od plenarnih konferencija, uz prisustvo preko 60 učesnika iz Albanije, Austrije, Belgije, Danske, Francuske, Hrvatske, Italije, Mađarske, Nemačke, Slovenije, Slovačke, Španije, Švedske, Velike Britanije, kao i iz Srbije. Organizator tog međunarodnog skupa bio je FISAC, a domaćin SFOS — granski sindikati članice UNI Europa Finance.

Potvrda kvalitetnog rad SFOS-a od pre tri godine je zahtev učesnika u prethodnom projektu FISAC-a da Srbija bude lokacija prve plenarne konferencije (od tri; ostale dve u Italiji, u Rimu), koja će biti održana u Beogradu od 19 do 21. juna 2019. godine.

 

Zašto obeležavamo Međunarodni dan žena?

Kao da se ponekad zaboravi na značaj i na suštinu praznika, pa je obaveza da podsetimo zašto ceo svet duže od jednog veka 8. marta obeležava Međunarodni dan žena. Iako se uglavnom obeležava poklanjanjem cveća i slatkiša, ovaj praznik treba da nas opomene na, često ugrožena, prava zaposlenih žena. Taj praznik ipak ima mnogo dublji, revolucionarniji i humaniji karakter od današnjeg potpuno ispraznog značenja. Na taj dan svet se podseća na dugogodišnju borbu žena, a čiji su najvažniji rezultati bili uvođenje osmočasovnog radnog vremena, mogućnost iste visine plate za muškarce i žene, kao i socijalna zaštita majki i uvođenje prava na trudničko i porodiljsko bolovanje. Dakle, to je sećanje na dan kada su žene napravile važan iskorak u borbi da budu ravnopravne sa muškarcima na polju rada.

Borba za pravo!Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8. marta 1857. u Njujorku, u Americi, a dva meseca kasnije su osnovale sindikat. Protesti na taj dan su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1909. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka, zahtevajući kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Dan žena se obeležava kao uspomena na požar u tekstilnoj fabrici u Njujorku, kada je poginulo preko 140 žena. Godinu dana kasnije, u Danskoj, u Kopenhagenu je održana Druga konferencija žena socijalista, na kojoj je na inicijativu političarke i borca za ljudska prava Klare Cetkin ustanovljen praznik Dan žena u znak sećanja na taj događaj. Već sledeće godine Međunarodni dan žena je obeležilo više od milion ljudi, dok je prva proslava u Srbiji održana 1914. godine.

Praznik, potreba, vid borbe ili prilika da nekome poklonimo pažnju, ostaje da razmislimo... Društveni kontekst, političke okolnosti, stepen razvijenosti države, odnosi među polovima i odnosi moći, duboko su upleteni u obeležavanje ovog praznika. Sindikat finansijskih organizacija mora ponovo da ukaže na to da žene i dalje nisu ravnopravno zastupljene na mestima odlučivanja i na rukovodećim položajima. Stvarnost je da su zarade žena i dalje još uvek niže nego zarade muškaraca za iste ili slične poslove, nisu uvek ravnopravno uključene u proces odlučivanja, a što je posebno zastrašujuće je da i dalje trpe nasilje u porodici i na radnom mestu.

U društvu nagomilanih nejednakosti u kome preovlađuje osećanje nesigurnosti, neizvesnosti i straha, deluje licemerno obeležavati „međunarodni dan“ posvećen ma kojoj od vrednosti koje smo u tranziciji izgubili, a koje nismo nastavljamo da dalje ubrzano gubimo. Da li obeležavanjem bilo kog dana žena uspevamo da dostignemo punu rodnu ravnopravnost? Rodna ravnopravnost (takođe ravnopravnost polova ili jednakost polova) je načelo socijalne filozofije koje podrazumeva jednakost muškaraca, žena i osoba drugačijih rodnih identiteta u društvenom i političkom životu. Načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je jedno od temeljnih ljudskih prava.

SFOS će nastaviti sa daljim snažnim promovisanjem ekonomskog osnaživanja žena, pre svega, ali i obrazovnog i političkog, kako bi žene mogle ravnopravno da učestvuju u svim aktivnostima koje doprinose poboljšanju njihovog položaja u svetu rada, ali i u javnom i političkom životu. Jer borba koja traje duže od veka obavezuje nas da nastavimo dalje u nastojanju da se unapredi položaj žena. Obzirom da su solidarnost, tolerancija i socijalna pravda bez rodne ravnopravnosti beskorisne, SFOS i ove godine povodom Međunarodnog dana žena poziva one koji imaju moć odlučivanja na istinski dijalog o položaju žena u Srbiji danas, koji je – najblaže rečeno – problematičan.

 

Socijalna pravda, šta to beše?

Prepoznajući potrebu za rešavanjem pitanja poput siromaštva, isključenosti i nezaposlenosti, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde. Socijalna pravda i društveni razvoj osnovni su preduslovi za ostvarivanje mira i bezbednosti kako unutar, tako i između država.

Socijalno odgovorna država preuzima odgovornost da se brine o građanima koji nisu u stanju da se brinu o sebi, a to podrazumeva zaštitu slabih, stvaranje jednakih mogućnosti za normalan život različitih grupa stanovništva i poštovanje zakona.

Socijalna pravda se ostvaruje i kroz fer raspodelu društvenih i materijalnih dobara, jednakosti, solidarnosti, uvažavanja različitosti, inkluzivnog okruženja, kao i borbe protiv siromaštva i stvaranje jednakih šansi.

Srbija je zemlja društvene nejednakosti i ovim tempom biće potrebno, prema procenama ekonomskih stručnjaka, četiri decenije da u njoj bude iskorenjeno siromaštvo. Sve međunarodne institucije nas opominju da Srbija kao država ne radi dovoljno da iskoreni siromaštvo.

Šta je to socijalna pravda?Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini stopa rizika od siromaštva u Republici Srbiji bila je 25,7 odsto, a tom riziku najviše su bili izloženi mlađi od 18 godina (30,5 odsto), kao i oni između 18 i 24 godine (29,7 odsto). Centri za socijalni rad čine osnovu sistema socijalne zaštite na kojoj se temelji podrška najranjivijim grupama stanovništva. Konstantno povećavanje broja korisnika centara za socijalni rad i usložnjavanje njihovih potreba zahtevaju da se ovaj veoma važan sektor socijalne zaštite reformiše, kako bi se što potpunije zadovoljile potrebe njegovih korisnika.

Podsećajući na Međunarodni dan socijalne pravde, Sindikat finansijskih organizacija Srbije želi da skrene pažnju, kako javnosti, tako i donosilaca političkih odluka, na činjenicu da ostvarivanje prava na dostojanstven rad i život, na pristup socijalnom blagostanju i pravdi, predstavljaju temeljne vrednosti dobro uređenog društva.

 

Ponovo o „iznajmljivanju“ radnika

Tekst Zakona o agencijskom zapošljavanju kojim je, između ostalog, predviđeno da preduzeće može da zaposli do 10 procenata radnika na „lizing“ od ukupnog broja zaposlenih u njemu, a najviše do 30% samo ukoliko poslodavac za to dobije saglasnost Ministarstva za rad, nije dobio pozitivno mišljenje članova Socijalno-ekonomskog saveta.

Iako nije postignut konsenzus u pogledu sadržine teksta ovog zakona, predstavnici sindikata u Socijalno-ekonomskom savetu očekuju da će Ministarstvo za rad i zapošljavanje uskoro vratiti zakon na doradu, da bi u najboljem slučaju ovaj dokument mogao da uđe u skupštinsku proceduru do marta, eventualno aprila ove godine.

U tekstu Zakona došlo je do izmena s kojima se sindikati nisu saglasili. Promene se odnose na primenu, jer je zakon u verziji koja je ušla na javnu raspravu trebalo da se primenjuje u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu, koji je u novom tekstu produžen na devet meseci. U idealnom slučaju, ako nova odredba ostane, očekivanje je da će Zakon početi da se primenjuje tek u 2020. godini.

Maglovit zakon...Članovi Socijalno-ekonomskog saveta nisu dali „zeleno svetlo“ za primenu teksta zakona (mišljenje nije obavezujuće), a najviše je bilo sporno to što su promenjene odredbe koje su definisale ograničenja u smislu procenta ljudi koji bi mogli da budu angažovani preko agencija u odnosu na tekst koji je ušao u javnu raspravu o samom nacrtu.

Posle javne rasprave tekst koji je dostavljen Socijalno-ekonomskom savetu na „ruke“ jeste izmenjen i podrazumevao je drugačije odredbe. Pre svega, novim tekstom omogućeno je pravnim licima koja zapošljavaju do 50 radnika da praktično u odnosu na broj zaposlenih angažuju i 100% radnika preko agencija. Definisana je i fleksibilnija odredba koja se odnosi na velike subjekte, na takav način da je ograničenje u zapošljavanju na samo 10% svedeno samo na one zaposlene koji su u agenciji zaposleni na određeno vreme. Ako, međutim, agencija zapošljava na neodređeno vreme, onda korisnici usluga agencije mogu da zaposle takve ljude u neograničenom broju i da se oni ne računaju u ograničenje koje je definisano zakonom.

Dodatni kamen spoticanja odnosi se i na termin „srodni poslovi“ u uvodnom delu zakona, gde su definisani osnovni pojmovi, pa i šta se podrazumeva pod srodnim odnosno sličnim poslovima kod poslodavca. Uporedni radnik je onaj koji obavlja iste poslove kod poslodavca, i ima istu platu kao i onaj koji je angažovan na istom radnom mestu. U verziji koja je ušla u javnu raspravu bilo je istaknuto da je reč o istim ili sličnim poslovima. Brisanjem termina slični poslovi na insistiranje Američke privrede komore i Saveta stranih investitora dobijen je tekst u kojem, ukoliko poslodavac nema iste poslove za radnike, onda nema obavezu da traži ni slične poslove za njih.

Poslodavac tako može da određuje zaradu za radnika kakvu god poželi, a takva odredba zakona omogućava široku mogućnost poslodavcima da ukidaju pojedine poslove i da iste te poslove obavljaju radnici uposleni preko agencije, a da zaradu ne uređuju u odnosu na srodne poslove koje zaposleni obavljaju u preduzeću, nego po svom nahođenju.

 

Kome je u interesu „iznajmljivanje“ radnika?

Izaberi mene... Regulisano tržište više neće tolerisati postojanje dve kategorije radnika koji, bilo da je reč o javnim ili privatnim preduzećima, za obavljanje potpuno istog posla primaju zarade koje se razlikuju i do 50 odsto. Ta neisplaćena razlika nekome direktno ide u džep; pitanje je samo da li ostaje poslodavcima, ili agencijama koje ih angažuju.

Opširnije...

Korisni linkovi

 

Centar za razvoj sindikalizma

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute