Nesporno je da je u svetu rada ostvaren istorijski napredak tokom prethodnog veka. Ipak, ne mogu se zaobići promene transformacije pokrenute tehnološkim inovacijama, demografskim kretanjima, promenama klime i životne sredine i globalizacijom. Ogromni su izazovi — neiskorenjivo siromaštvo, nejednakosti i nepravde, sukobi, prirodne nepogode i druge humanitarne katastrofe — koji oblikuju trenutni svet rada i predstavljaju pretnju za sutrašnju radnu snagu. Zbog toga postoji potreba za hitnim delovanjem, kako bi se stvorila pravedna, inkluzivna i sigurna budućnost rada uz puno, produktivno i slobodno izabrano zaposlenje i dostojanstven rad za sve. Na polju socijalne pravde neophodno je razvijati nov pristup budućnosti rada sa fokusom na ljudima, što stavlja potrebe i prava radnika, kao i potrebe, težnje i prava svih ljudi u sam centar ekonomskih, socijalnih i ekoloških politika.

Poštovanje svih fundamentalnih principa i prava na radu, uključujući slobodu udruživanja i pravo na kolektivno pregovaranje predstavljaju suštinski temelj i od ključnog su značaja za uspešno kreiranje politika i donošenje odluka. Kako se svet rada sve brže menja, stabilan, uticajan i inkluzivan socijalni dijalog predstavlja i predstavljaće ključno sredstvo za oblikovanje željenog sveta rada, uz jasne i nesporne međunarodne standarde rada.

Sindikati se, uključujući i Sindikat finansijskih organizacija Srbije, nalaze pred ogromnim izazovima. Teško je danas biti sindikalac. Kršenje prava sindikata je široko rasprostranjeno. Tehnološke i ekonomske promene utiču na prirodu i vrstu poslova i samim tim na potencijal za organizaciju i zastupanje radnika. Upravo u tom smislu sindikati moraju da dodatno procene svoje strategije za organizaciju i zastupanje. Kako osnažiti strukturu radnog odnosa i istovremeno obezbediti odgovarajuću zaštitu za sve radnike, što podrazumeva i zaradu od koje se može živeti, kao i bezbednost i zdravlje na radu? Neophodno je pokrenuti aktivnosti po pitanju organizacije i zastupanja novih oblika zapošljavanja što podrazumeva i one radnike koji nisu u radnom odnosu ili rade u neformlanoj ekonomiji.

Svet rada se menja. Opadanje broja radnih mesta u proizvodnji, porast nestandardnog i fleksibilnog rada i postojanje i rast neformalne ekonomije, u sklopu sa promenama u regulativi i ponašanju na polju zapošljavanja, kao i ograničavanjem i kršenjem prava sindikata su doveli do pada stope sindikalnog organizovanja u većini zemalja u svetu. Industrijski odnosi u 21. veku odlikuju se novom nestabilnošću rada, a to ima bitne implikacije po sindikate širom sveta. U ovakvoj situaciji se sindikati suočavaju sa dva najveća izazova: digitalnom ekonomijom i načinom na koji ona transformiše poslove i odnose između poslodavca i radnika, kao i socijalnom podelom između radnika sa stabilnim pristojno plaćenim poslovima i onih sa nesigurnim, slabo plaćenim ili prekarnim poslovima ili bez ikakvog zaposlenja.

Međunarodna organizacija rada ističe četiri moguća buduća scenarija, i to: (1) marginalizaciju usled nastanka trenutnih trendova smanjenja stope sindikalnog organizovanja i sve starijeg članstva; (2) dualizaciju sindikata koji brane svoju poziciju i, u uslovima sve veće nestabilnosti rada i oslabljene institucionalne podrške, fokusiraju svoje sve manje resurse na odbranu najbližih članova nauštrb radnika sa strane i prekarnih radnika kad je to potrebno; (3) zamenu, ili proces u okviru kojega sindikate postepeno zamenjuju drugi oblici društvene akcije i zaštite koju pružaju poslodavci, države, posredničke agencije, nevladine organizacije ili novi društveni pokreti; i na kraju, (4) revitalizaciju zasnovanu na politikama i savezima koji osnažuju sindikate kao relevantne aktere u oblikovanju nove nestabilne radne snage u okviru digitalne ekonomije.

Svaki od ovih scenarija je moguć, ali ključno pitanje je koji je najverovatniji? Poenta je da se dešavaju istovremeno, ponekad u istoj državi, ali u različitim sektorima (javni/privatni, industrija/usluge, alternativna privreda/rad na platformama) sa raznim i specifičnim kombinacijama. Revitalizacija je moguća svuda, ali njen uspeh će zavisiti od toga da li sindikati raspolažu sa dovoljno resursa da obezbede njeno trajanje, povežu se sa mladima i iznađu delotvorne načine da izgrade koalicije sa drugim organizacijama i pokretima.

Suština za sindikate leži u tome da je uključivanje novih članova, kako u staroj, tako i novoj ekonomiji postalo teže od održavanja postojećih veza i da proširenje članstva ili kreiranje nekog drugog oblika aktivizma zahteva da se stvari rade na drugi način, iako sa istom starom svrhom, a to je organizovanje i izražavanje solidarnosti radnika. Sredstvo je ono što treba promeniti, ne cilj.

Prvog maja obeležavamo Međunarodni praznik rada, radničke i sindikalne odgovornosti, ustanovljen daleke 1889. godine, koji simboliše crvena boja — simbol borbe protiv okova i za slobodan život, zasnovan na ljubavi, poverenju i solidarnosti.

To je jedan od najrasprostranjenijih praznika na svetu, a obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije iz maja 1886. godine, kada su stotine hiljada američkih radnika izašle na ulice Čikaga kako bi zahtevali opšte prihvaćenje osmočasovnog radnog vremena. U to vreme, Čikago je bio srce američke industrije i centar sindikalnog organizovanja. Iako 1. i 2. maja nije bilo nereda na ulicama, 3. maja su izbili neredi kada su od strane policije ubijena četiri člana sindikata.

U svetu se Praznik rada obeležava mnogobrojnim manifestacijama, akcijama i demonstracijama, čija je suština borba za prava radnika, kraće radno vreme, bolju zaradu i zaštitu na radu. Kod nas ništa novo, jer Prvi maj baš i nema mnogo veze sa težnjama za bolji položaj radnika, već je u kalendaru više rezervisan kao dan za odmor i opuštanje.

Prvomajski uranak za mlade generacije, rođene u poslednjoj deceniji prošlog i u ovom veku, skoro da nema nikakve veze sa radničkim pravima. Danas je odlazak u prirodu i roštiljanje sinonim za ovaj dan — praznik (ne)rada sa mirisom roštilja. Deluje da radnička svest trenutno veoma zaostaje u odnosu na svest radnika od pre skoro 140 godina.

Zabrinuti za egzistenciju i neizvesnu i nepredvidivu budućnost, u Sindikatu finansijskih organizacija Srbije obeležavamo Prvi maj — Međunarodni praznik rada, naš praznik, podsećajući na značaj članstva u sindikatu i pozivajući sve radnike da udružimo snage i da se predlozima izmena i dopuna Zakona o radu izborimo za novo radno zakonodavstvo, koje će zaštiti prava radnika i uspostaviti i štititi dostojanstvo rada i dostojan život.

Konfederacija slobodnih sindikata (KSS), čiji je jedan od osnivača Sindikat finansijskih organizacija Srbije (SFOS), je potpisala ugovor o saradnji sa Kompanijom „Tehnomanija“ d.o.o. iz Beograda.

Saradnja omogućava pogodnosti kupovine za članove Konfederacije/SFOS-a u svim maloprodajnim objektima Kompanije ne celoj teritoriji Republike Srbije.

Članstvo u Konfederaciji potvrđujete overenom potvrdom, koja se popunjava i overava u matičnom sindikatu, čiji ste član, a koji je kolektivni član SFOS-a/Konfederacije.

Matični sindikat potvrdu dostavlja Konfederaciji na uvid i pečatiranje. KSS potvrdu vraća elektronskom poštom matičnom sindikatu, nakon čega se tako overena potvrda štampa i tada je moguće izvršiti kupovinu pod sledećim povoljnim uslovima:

• kupovina bez overe potvrde o primanjima na iznose do 90.000 dinara;
• mogućnost plaćanja na 12 rata bez kamate;
• ceo postupak plaćanja se obavlja preko Addiko banke;
• član Sindikata pri kupovini mora da donese jednu potvrdu o članstvu (u prilogu izgled potvrde > link KSS potvrda), koja važi za jednu kupovinu;
• jedna kupovina nema ograničenje u broju artikala;
• ako članovi Sindikata žele da kupuju za sume veće od 90.000 dinara, tu razliku mogu da doplata sa više različitih načina plaćanja (gotovina, kartica, čekovi);
• za ove kupovine važe maloprodajne cene;
• ako članovi Sindikata plaćaju gotovinski, dobijaju 15% popusta na maloprodajnu cenu;
• članovi Sindikata ne moraju da prebacuju svoja primanja u Addiko banku, a na kućnu adresu će dobijati uplatnicu svakog meseca sa sumom koju treba da uplate za taj mesec;
• kod ovog tipa prodaje ne postoji, kao kod nekih banaka, predaja kartice nakon otplate svih rata, jer se otplatom poslednje rate namenski račun odmah gasi.

Kao da se ponekad zaboravi na značaj i na suštinu praznika, pa je obaveza da podsetimo zašto ceo svet duže od jednog veka 8. marta obeležava Međunarodni dan žena. Iako se uglavnom obeležava poklanjanjem cveća, ovaj praznik treba da nas opomene na, često ugrožena, prava zaposlenih žena. Taj praznik ipak ima mnogo dublji, revolucionarniji i humaniji karakter od današnjeg potpuno ispraznog značenja. Na taj dan svet se podseća na dugogodišnju borbu žena, a čiji su najvažniji rezultati bili uvođenje osmočasovnog radnog vremena, mogućnost iste zarade za muškarce i žene, kao i socijalna zaštita majki i uvođenje prava na trudničko i porodiljsko bolovanje. Dakle, to je sećanje na dan kada su žene napravile važan iskorak u borbi da budu ravnopravne sa muškarcima na polju rada.

Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8. marta 1857. u Njujorku, u Americi, a dva meseca kasnije su osnovale sindikat. Protesti na taj dan su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1909. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka, zahtevajući kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Dan žena se obeležava kao uspomena na požar u tekstilnoj fabrici u Njujorku, kada je poginulo preko 140 žena. Godinu dana kasnije, u Danskoj, u Kopenhagenu je održana Druga konferencija žena socijalista, na kojoj je na inicijativu političarke i borca za ljudska prava Klare Cetkin ustanovljen praznik Dan žena u znak sećanja na taj događaj. Već sledeće godine Međunarodni dan žena je obeležilo više od milion ljudi, dok je prva proslava u Srbiji održana 1914. godine.

Ujedinjene nacije su službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena 1975. godine, koja je proglašena Međunarodnom godinom žene. Od 1996. godine svaki Dan žena ima zvaničnu temu. Prva tema koju su UN usvojile 1996. godine bila je „Proslavljanje prošlosti, planiranje budućnosti“, a ove godine UN su odredile temu kao „Investirajte u žene: Ubrzajte napredak“ sa fokusom na rešavanje ekonomske obespravljenosti.

Praznik, potreba, vid borbe ili prilika da nekome poklonimo pažnju, ostaje da razmislimo...

Naše kolege iz sindikata UNI Europa Finance i UNI Europa Information, Communications, Technology & Related Services zajedno su pokrenuli novi projekat, koji finansira Evropska unija, kako bi doprineo tekućoj debati o radu na daljinu, razmeni dobrih praksi i omogućio kolektivno pregovaranje i organizovanje, sa posebnim fokusom na žene koje rade na daljinu.

Kako je rad na daljinu od pandemije korona virusa rapidno rastao u mnogim sektorima, radnici su sve više formulisali dugoročne zahteve za oblikovanje načina na koji se rad na daljinu obavlja, posebno u sektoru informacija, komunikacija, tehnologije i srodnih usluga, kao i poslovnim uslugama (uključujući kontakt centre) i finansijskom sektoru. Dok mnogi radnici u ovim sektorima imaju koristi od rada na daljinu, barem sa skraćenim vremenom vezano za rad — manje putovanja na posao, bolja ravnoteža između poslovnog i privatnog života — izazovima koje sve veći nivo rada na daljinu predstavlja za radnike i sindikate treba da se pozabave u kontekstu kolektivnog pregovaranja i socijalnog dijaloga.

Ako se o tome ne pregovara i adekvatno se ne sprovodi u praksi, rad na daljinu može ugroziti osnovna sindikalna prava na slobodu udruživanja, kolektivnog pregovaranja i organizovanja, posebno kada pristup sindikata radnicima na daljinu nije zagarantovan.

Kako postoji tendencija da više žena nego muškaraca radi na daljinu, to im može omogućiti da bolje uđu na tržište rada i pronađu bolju ravnotežu između posla i privatnog života. Međutim, to takođe može dovesti do gubitka reprezentativnosti ženske radne snage, ako one postanu „nevidljive“ radnice, sa manjim pristupom razvoju karijere, umrežavanju i mogućnostima za obuku od strane olega u kancelariji. Kao što je objavljeno tokom pandemije, pretvaranje sopstvenog doma u radno mesto takođe može povećati rizik od nasilja u porodici.

Dalji rizici vezani za rad na daljinu odnose se na bezbednost i (mentalno) zdravlje, niži nivo inovativnosti i kreativnosti, pojačana opterećenja, duže radno vreme i digitalnu konekciju, potrebu za odgovarajućom nadoknadom direktnih i indirektnih troškova, opterećenja u radnom odnosu, nadzor radnika i uticaj na radnike sa nižim primanjima u neadekvatnim stambenim situacijama.

Iz svih ovih razloga, radnicima su potrebni čvrsti kolektivni ugovori sa punim sindikalnim angažmanom, kako bi se osigurao najbolji mogući sporazum za rad na daljinu.

Dvogodišnji projekat, koji je započeo u maju 2023. godine, ima za cilj da doprinese tekućoj debati o radu na daljinu, razmeni dobre prakse i da preporuke za sprečavanje gubitka reprezentativnosti i moći sindikata omogućavanjem kolektivnog pregovaranja i organizovanja, sa posebnim fokusom na radnice na daljinu.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije učestvuje u razmeni informacija u okviru ovog projekta, koji će se baviti pitanjima kao što su: kako sindikati mogu odgovoriti na ovaj novi oblik organizacije rada, kako povećati svoju reprezentativnost, kako ojačati socijalni dijalog i osigurati da se glasovi žena čuju u kontekstu rada na daljinu? Šta je potrebno pregovarati na nivou socijalnog partnera? Kako možemo osigurati da sindikati dobiju odgovarajuću obuku kako bi mogli da obavljaju ovu ulogu u ovoj novoj radnoj realnosti?

Jasno je da sindikati moraju imati centralnu ulogu u definisanju i sprovođenju politika u vezi sa radom na daljinu i pregovarati o jakim odredbama u kolektivnim ugovorima kako bi osigurali da se prava radnika i uslovi (uključujući slobodu udruživanja, zdravlje i bezbednost, zaštitu podataka, jednake mogućnosti, itd.) primenjuju na sve radnike, bez obzira na oblik obavljanja rada.