Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Prenošenje poruke sindikata

Sindikat finansijskih organizacija Srbije je primio poziv za učešće u trodelnoj sindikalnoj obuci koju zajedno organizuje jedan od najvećih globalnih sindikata (UNI Global Union, podružnica UNI Europa Finance) i Fondacija Fridrih Ebert (Friedrich-Ebert-Stiftung) i koji je posebno osmišljen za UNI podružnice u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (Hrvatska, Mađarska, Poljska, Republika Češka, Slovačka, Srbija, itd.). Naši članovi iz organizacija sindikata — članica SFOS-a su sa zanimanjem primili ovaj poziv i iskazali su interesovanje da učestvuju u radu, uz ocenu da su teme izvanredne i aktuelne.

Prenošenje poruke sindikata UNI-FESObuka će biti održana upotrebom elektronskih alata, sa srpskim prevodom, i otvorena je za sve UNI podružnice. UNI podstiče, ali ne obavezuje, da učesnici budu uključeni u sva tri treninga, koji će trajati po tri sata, u vremenu od 15:00 do 18:00 časova.

Prvi trening (31. avgust 2021.) biće posvećen istraživačkim veštinama za osnaživanje sindikata i pomoći će učesnicima da razviju svoje istraživačke veštine, analiziraju delatnost pružanja finansijskih usluga, njegovo poslovanje i identifikuju mogućnosti za radnike i sindikate za izgradnju moći udruživanja i organizovanja.

Sledeća obuka (28. septembar 2021.) biće posvećena prenošenju poruke sindikata i upoznaće učesnike o pojedinim društvenim medijima i medijskim alatima koji mogu da pomognu svakodnevnom unapređivanju rada sindikata. Takođe će ići dublje u razmenu političkih i sindikalnih poruka i njihovo uobličavanje.

Završni trening (26. oktobar 2021.) biće posvećen izgradnji sveobuhvatnih kampanja i uputiće učesnike kako ih dizajnirati i primeniti. Takve sveobuhvatne kampanje bile su posebno uspešne u kompanijama i sektorima sa niskom gustoćom sindikata i pomogle su globalnim sindikatima poput UNI Global Union da osvoje globalne okvirne sporazume. Biće izneti podaci o prošlim uspešnim sveobuhvatnim kampanjama i primerima onih koje su u toku.

 

Radnička i sindikalna odgovornost

Prvog maja obeležavamo Međunarodni praznik rada, radničke i sindikalne odgovornosti, koji simboliše crvena boja — simbol borbe protiv okova i za slobodan život, zasnovan na ljubavi, poverenju i solidarnosti. To je jedan od najrasprostranjenijih praznika na svetu, a obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije iz maja 1886. godine, kad su radnici u Čikagu stupili u štrajk, zahtevajući osmočasovno radno vreme.

Praznik rada u svetu se obeležava raznim akcijama i demonstracijama, čija je suština borba za prava radnika, kraće radno vreme, bolje plate i zaštitu na radu. Kod nas ništa novo, jer Prvi maj nema mnogo veze sa težnjama za bolji položaj radnika, već je u kalendaru više rezervisan kao dan za odmor i opuštanje. Deluje da radnička svest danas zaostaje u odnosu na svest radnika od pre više od veka.

I ove godine je jasno da nije ostvaren pozitivan rezultat, barem ne kada su u pitanju socijalna pravda i solidarnost. Radnici, oni koji imaju sreću da imaju posao, nezadovoljni su i uplašeni. Čak i zahtev demonstranata od pre 135 godina za osmočasovno radno vreme, za većinu zaposlenih, iako je propisano Zakononom o radu, kod nas u praksi nije ostvaren.

Nesiguran rad je postao preovlađujući: sa ugovorom na određeno vreme, na privremenim i povremenim poslovima, preko agencija za posredovanje ili rad „na crno“. Strah od gubitka posla i potpuna apatija da se bori i izbori za veće plate, veću minimalnu zaradu, za život dostojan čoveka takođe preovlađuju.

Pandemija korona virusa je dodatno uvećala nesigurnost i pokazala je sve slabosti savremenog sveta, a pre svega ekonomski, zdravstveni i socijalni egoizam, kao i ekstreman nivo ekonomskih, socijalnih i političkih nejednakost. Upravo sada, na iskustvima zdravstvene i socijalne katastrofe u celom svetu, neophodan je iskorak ka pravednijem i podnošljivijem društvu.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije ukazuje da je krajnje vreme došlo da se ovakvo stanje menja. Nije normalno da Srbija bude zemlja jeftine radne snage i nesigurnih poslova za prekarne radnike. Zahtev da radnici imaju pravo na bezbedan i zdrav posao, koji je plaćen tako da omogućuje siguran rad i dostojanstven život je u potpunosti osnovan i opravdan.

To mogu ostvariti radnici i sindikati jedino ako su udruženi, solidarni, dobro organizovani i okrenuti zajedničkom cilju. Solidarnost = ključ uspeha!

 

Rad od kuće — nova realnost

Preko godinu dana pandemija koronavirusa je širom sveta rezultirala razornim ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim posledicama, a kraj novonastale krize još uvek nije na vidiku. Poslodavci i radnici danas rade u izuzetno složenom okruženju, koje se stalno menja. U skladu sa savetima Svetske zdravstvene organizacije preduzeti su mnogi koraci širom sveta radi suzbijanja širenja korona virusa, a smanjivanje kontakta licem u lice predstavlja važnu aktivnost za ublažavanje uticaja korona virusa. Iako se teške odluke svakodnevno donose, sigurnost ljudi uvek mora biti na prvom mestu, pa tako mnogi poslodavci isprobavaju rad od kuće kao privremeni ili alternativni aranžman radi smanjenja rizika od moguće zaraze korona virusom zaposlenih u kancelarijama ili na putu do radnog mesta, ali i kao smanjenja troškova.

Finansijske kompanije širom sveta traže načine da smanje svoje troškove u svrhu suzbijanja ekonomske krize. Napredak u informaciono-komunikacionim tehnologijama omogućio je i olakšao alternativne radne aranžmane, uključujući rad od kuće, rad putem interneta, rad uz pomoć telekomunikacionih tehnologija i rad na daljinu. Ovi se pojmovi često naizmenično koriste za označavanje novih i evoluirajućih modela rada izvan prostorija poslodavca, odnosno van radnog mesta. Postojeće zakonske norme koje ovu oblast regulišu su nepotpune i stoga je vrlo važna reakcija zakonodavca ili socijalnih partnera koji bi kroz kolektivne ugovore mogli da regulišu određena otvorena pitanja u pogledu rada od kuće. U kontekstu pandemije, Sindikat finansijskih organizacija Srbije pojam „rad od kuće“ koristi isključivo za rad od kuće kao privremeni, alternativni aranžman za rad.

...nova realnostRad od kuće je radni aranžman u kojem radnik ispunjava osnovne obaveze svog posla, ostajući kod kuće, koristeći informacione i komunikacione tehnologije. On zahteva zajedničku odgovornost i posvećenost i poslodavaca i radnika, kako bi se osigurao kontinuitet poslovanja i održavanje zaposlenosti. Odgovornost za aranžmane za rad od kuće je podeljena: i poslodavci i radnici treba da budu praktični, fleksibilni i da razumeju položaj onog drugog pri implementaciji aranžmana za rad od kuće. Pre uvođenja aranžmana za rad od kuće, poslodavci bi trebalo da procene da li je to moguće i praktično za data radna mesta i za nosioce posla.

Važno je napomenuti da iako je napredak informaciono-komunikacionih tehnologija omogućio rad od kuće, ne mogu se sve funkcije i zadaci obavljati izvan prostorija poslodavca ili datog radnog mesta. Poslodavci moraju istražiti i primeniti alternativni plan za radne funkcije i zadatke koji se ne mogu izvoditi na daljinu, ili za radnike koji imaju ograničenja kod kuće ili zdravstvene probleme i problem vezano za sigurnost koji onemogućavaju rad od kuće.

Rad od kuće je predviđen i najnovijom direktivom Evropske komisije Evropske unije o transparentnim uslovima rada, a kojoj bi i Srbija morala da se prilagodi. Ta direktiva usaglašava različite oblike fleksibilnog rada i većina njih se odnosi baš na atipične oblike angažovanja, a to su poslovi koji se ne obavljaju u prostorijama poslodavca.

Zakon o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 — odluka Ustavnog suda, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđa mogućnost obavljanja rada zaposlenih van prostorija poslodavca, propisujući članom 42. da:

„Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca.

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.

Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu stava 1. ovog člana, pored odredaba iz člana 33. ovog zakona, sadrži i:

1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;

2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;

3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;

4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;

5) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;

6) druga prava i obaveze.

Osnovna zarada zaposlenog iz stava 1. ovog člana ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.

Odredbe ovog zakona o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu iz stava 1. ovog člana, ako drukčije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.

Količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana ne mogu se odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom i opštim aktom.“

Član 44. propisuje da: „Poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.“

Iako je u Srbiji rad od kuće predviđen kao oblik radnog odnosa, naš zakon nedovoljno definiše tu oblast rada, tako da bi država u saradnji sa socijalnim partnerima morala detaljnije da se pozabavi normiranjem pojedinih pitanja koja su zasad predviđena za uređenje ugovora o radu. Kod nas nisu dovoljno precizno zakonom regulisane tačke koje se odnose na nadzor poslodavca i efikasnost radnika koji radi od kuće. Sporno je i pitanje obezbeđivanja sredstava za rad. Tu su i nedoumice oko osiguranja radnika od povrede na radu...

Aranžmani za rad od kuće obično se implementiraju na dobrovoljnoj osnovi između poslodavaca i zaposlenih, a često ih prati potpisani sporazum koji definiše uslove za to. Važno je napomenuti da privremeni aranžmani za rad od kuće ne zahtevaju trajno prilagođavanje odredbama i uslovima iz ugovora o radu.

Obračun i isplata zarade za zaposlenog koji radi od kuće u svemu je isti kao i obračun i isplata zarade za ostale zaposlene. Na samu visinu primanja zaposlenog koji radi od kuće utiče pak zakonska odredba koja predviđa da poslodavac treba da isplati zaposlenom naknadu za korišćenje i upotrebu sredstava za rad i naknadu drugih troškova rada. Članom 105. Zakona o radu predviđeno je da se zaradom zaposlenog smatraju sva primanja zaposlenog iz radnog odnosa, osim određenih izuzetaka, među kojima je i prethodno pomenuta naknada za korišćenje i upotrebu sredstava za rad i naknada drugih troškova rada. Obzirom da naknada ovih troškova nema karakter zarade, na njih se ne obračunavaju porez i doprinosi. Iz tog razloga, poslodavac i zaposleni treba jasno da predvide koja će sredstva rada koristiti zaposleni kod kuće, koji iznos naknade će po tom osnovu primiti, kao i koje druge troškove rada će mu poslodavac nadoknaditi. Tako, primera radi, poslodavac i zaposleni mogu da ugovore da poslodavac isplati zaposlenom naknadu za korišćenje privatnog računara, telefona, štampača, kao i troškove redovnog održavanja računara i troškove upotrebe potrošnog materijala.

Poslodavci bi trebalo da naznače koji su to standardi učinka za koje očekuju da se očuvaju tokom rada od kuće. Međutim, poslodavci bi trebalo da priznaju, obzirom da se rad od kuće sprovodi u ovako vanrednoj situaciji, da bi mogle postojati prepreke u kući radnika koje bi trebalo rešiti. Treba razmotriti određeni stepen fleksibilnosti, uz istovremeno očuvanje očekivanog standarda.

Poslodavci su generalno odgovorni za sigurnost i zdravlje zaposlenih na radnom mestu i u radno vreme. Oni bi mogli biti odgovorni za nezgode u vezi sa poslom koje se događaju u radnom prostoru zaposlenog kod kuće tokom radnog vremena. Povrede zaposlenih u vezi sa poslom koje se dogode za vreme radnog vremena i za vreme obavljanja radnih funkcija u opredeljenom radnom prostoru kod kuće obično su obuhvaćene nadoknadom za zaposlenog. Poslodavci mogu razmotriti mogućnost da definišu ili prošire postojeću politiku zaštite na radu kako bi obuhvatili prostor u kojem zaposleni živi tokom aranžmana za rad od kuće. Oni moraju osigurati da su radnici upoznati sa tom politikom, uključujući procedure za prijavljivanje povreda na radu i lošeg zdravlja ili bilo kakve zabrinutosti vezano za zaštitu na radu.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije od usvajanja prethodnih izmena i dopuna Zakona o radu stalno podvlači da Zakon ima mnoštvo manjkavosti, pa i u pogledu definisanja rada od kuće, i da postojeći zakon mora pravno preciznije da reguliše takvu vrstu rada, koja je postala praksa u kriznim stanjima.

Rad od kuće sve više postaje uobičajeni način obavljanja rada za veliki broj zaposlenih. Pre novonastale epidemiološke situacije, rad od kuće bio je izuzetak i rezervisan, uglavnom, za određene intelektualne poslove i retke delatnosti. Jedna od najupečatljivijih pojava aktuelne pandemije bila je ta da su se zaposleni u bankama i firmama za finansijske usluge prilagodili radu od kuće, i to vrlo uspešno, što je mnoge navelo na ozbiljne analize. Banke su sve više za tu opciju, jer tako štede milione i sve se manje čini izvesnim da će doći do potpunog povratka na „staru normalnost“, jer se ova, nova, pokazala kao ekonomski efikasnija, barem za one poslodavce koji mogu uspešno da posluju na daljinu. Rad od kuće je došao da ostane, tako deluje, a ne da nestane i samim tim, moramo ga prihvatiti kao realnost, za koju tek treba da se pripremimo.

 

Međunarodni dan žena

Kao da se ponekad zaboravi na značaj i na suštinu praznika, pa je obaveza da podsetimo zašto ceo svet duže od jednog veka 8. marta obeležava Međunarodni dan žena. Iako se uglavnom obeležava poklanjanjem cveća i slatkiša, ovaj praznik treba da nas opomene na, često ugrožena, prava zaposlenih žena. Taj praznik ipak ima mnogo dublji, revolucionarniji i humaniji karakter od današnjeg potpuno ispraznog značenja. Na taj dan svet se podseća na dugogodišnju borbu žena, a čiji su najvažniji rezultati bili uvođenje osmočasovnog radnog vremena, mogućnost iste zarade za muškarce i žene, kao i socijalna zaštita majki i uvođenje prava na trudničko i porodiljsko bolovanje. Dakle, to je sećanje na dan kada su žene napravile važan iskorak u borbi da budu ravnopravne sa muškarcima na polju rada.

Borba za prava žena!Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8. marta 1857. u Njujorku, u Americi, a dva meseca kasnije su osnovale sindikat. Protesti na taj dan su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1909. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka, zahtevajući kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Dan žena se obeležava kao uspomena na požar u tekstilnoj fabrici u Njujorku, kada je poginulo preko 140 žena. Godinu dana kasnije, u Danskoj, u Kopenhagenu je održana Druga konferencija žena socijalista, na kojoj je na inicijativu političarke i borca za ljudska prava Klare Cetkin ustanovljen praznik Dan žena u znak sećanja na taj događaj. Već sledeće godine Međunarodni dan žena je obeležilo više od milion ljudi, dok je prva proslava u Srbiji održana 1914. godine.

Praznik, potreba, vid borbe ili prilika da nekome poklonimo pažnju, ostaje da razmislimo... Društveni kontekst, političke okolnosti, stepen razvijenosti države, odnosi među polovima i odnosi moći, duboko su upleteni u obeležavanje ovog praznika. Sindikat finansijskih organizacija mora ponovo da ukaže na to da žene i dalje nisu ravnopravno zastupljene na mestima odlučivanja i na rukovodećim položajima. Stvarnost je da su zarade žena i dalje još uvek niže nego zarade muškaraca za iste ili slične poslove, nisu uvek ravnopravno uključene u proces odlučivanja, a što je posebno zastrašujuće je da i dalje trpe nasilje u porodici i na radnom mestu.

U društvu nagomilanih nejednakosti u kome preovlađuje osećanje nesigurnosti, neizvesnosti i straha, deluje licemerno obeležavati „međunarodni dan“ posvećen ma kojoj od vrednosti koje smo u tranziciji izgubili, a koje nismo nastavljamo da dalje ubrzano gubimo. Da li obeležavanjem bilo kog dana žena uspevamo da dostignemo punu rodnu ravnopravnost? Rodna ravnopravnost (takođe ravnopravnost polova ili jednakost polova) je načelo socijalne filozofije koje podrazumeva jednakost muškaraca, žena i osoba drugačijih rodnih identiteta u društvenom i političkom životu. Načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je jedno od temeljnih ljudskih prava.

SFOS će nastaviti sa daljim snažnim promovisanjem ekonomskog osnaživanja žena, pre svega, ali i obrazovnog i političkog, kako bi žene mogle ravnopravno da učestvuju u svim aktivnostima koje doprinose poboljšanju njihovog položaja u svetu rada, ali i u javnom i političkom životu. Jer borba koja traje duže od veka obavezuje nas da nastavimo dalje u nastojanju da se unapredi položaj žena.

Obzirom da su solidarnost, tolerancija i socijalna pravda bez rodne ravnopravnosti beskorisne, SFOS i ove godine povodom Međunarodnog dana žena ukazuje na neophodnost da Republika Srbija ratifikuje Konvenciju broj 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilja i uznemiravanja u svetu rada i poziva na istinski dijalog o položaju žena u Srbiji danas, koji je — najblaže rečeno — problematičan.

 

Ključni principi za promociju prava „radnika na daljinu“

Brzo širenje korona virusa i pandemije Covid-19 tokom protekle godine, što je dovelo do zaključavanja u mnogim državama, ubrzalo je porast rada na daljinu. Da bi podržao sindikate širom sveta koji pregovaraju o uslovima rada vezano za ovaj rastući trend, UNI Global Union je krajem februara 2021. godine objavio ključne principe za promociju prava „radnika na daljinu“. To su principi koje Sindikat finansijskih organizacija Srbije u potpunosti podržava i insistiraće na njihovoj primeni u praksi.

<link: Key trade union principles>

O tim principima je razgovarano i tokom završne konferencije u okviru projekta „Učešće zaposlenih u promenama u radu u okviru finansijskih transnacionalnih grupa: obuka i politika od direktiva Evropske unije do trenutne prakse“, održane „na daljinu“ 24-26. februara 2021. godine. Uz podršku Evropske komisije Evropske unije, kao i UNI Global Union — UNI Evropa finansije, nosilac Projekta bio je Sindikat osiguranja i finansija Italije (Federazione Italiana Sindicato Assicurazioni Credito — FISAC). Na ovoj konferenciji SFOS su predstavljali koordinator za međunarodnju saradnju Slobodan Mihajlović i iz naše članice — Sindikat Banca Intesa, predsednik Zorica Nikolić i zamenik predsednika Katarina Čakajac.

Drugi dan konferencije 25/02/2021Ove smernice pomažu da obezbede da naš novi svet rada uskladi zahteve poslodavaca i radnika za većom fleksibilnošću, istovremeno pružajuči zaštitu poslovima. Oni se fokusiraju na osnovnu vrednost da lokacijska promena posla suštinski ne menja radni odnos. Pandemija je ubrzala rast rada na daljinu i ovi principi osiguravaju da ovaj razvoj ne stimuliše druge trendove, a to su stvaranje nesigurnih radnih mesta, slabljenje socijalne zaštite i slabljenje kolektivnog pregovaranja.

Tokom pandemije sindikati su se borili za pravo na prekid poslovne komunikacije izvan radnog vremena, nadoknadu troškova rada na daljinu i kraj sve agresivnijeg nadzora. Sindikati moraju nastaviti u budućnosti da inoviraju i dele najbolje prakse za zaštitu prava radnika na daljinu. UNI je održao virtuelni simpozijum sa sindikatima i radnicima širom sveta kako bi obogatio primenu principa u stvarnom svetu.

Treći dan konferencije 26/02/2021Međusobna povezanost rada na daljinu i kolektivnog pregovaranja su dalekosežne. Poslodavci ne mogu koristiti rad na daljinu kao oružje za slabljenje sindikata, podrivanje kolektivnog pregovaranja i umanjivanje socijalnog dijaloga. Izuzev krize poput pandemije koronavirusa, svaki prelazak na rad na daljinu mora biti dobrovoljan i o njemu treba uvek pregovarati uz održavanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života, smanjenenje nadzora, nediskriminaciju i rodnu neutralnost kao ključne prioritete.

Budući da rad na daljinu često štedi na operativnim troškovima povezanim sa tradicionalnim obavljanjem posla, poslodavci bi trebalo da snose troškove vezane za rad na daljinu. Poslodavci takođe moraju ostati odgovorni za zdravlje i sigurnost radnika koji rade na daljinu, uključujući pružanje sveobuhvatnog osiguranja i odgovornost za radnike, bolovanja, kvalitetno radno okruženje, efikasno obavljanje posla i rad bez prisile.

 

Korisni linkovi

 

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute